Дана 28. јуна 2023. године, на Видовдан, свечано је отворена архивска изложба „ОСВАЈАЊЕ РАВНИЦЕ Бегеј Свети Ђурађ 1319–1947. кроз одабрану архивску грађу”, ауторке Љубице Будаћ, архивског саветника Архива Војводине.
Изложба наставља и даље развија причу о континуираном, седам векова дугом историјском развоју једног банатског места, која је публикована у књизи „Бегеј Свети Ђурађ 1319–1947.” чији је суиздавач Архив Војводине.
Љубица Будаћ је рођена у Житишту 1973. године. Дипломирала је на Катедри за историју Филозофског факултета у Новом Саду, где је уписала и постдипломске студије из области Историје Југославије. Аутор је више монографских издања и тематских изложби архивских докумената, као и главни и одговорни уредник стручног часописа Архивски анали. Члан је редакције часописа Археон и Архивски гласник, као и других стручних издања. Такође, аутор је великог броја чланака и прилога из области архивистике и историографије и председница Друштва архивских радника Војводине у два мандата.
На изложби је у оквиру пет временских и тематских области обрађен развој места кроз архивска документа, планове, фотографије и слике, од даровне повеље мађарског краља Карла Роберта Анжујског из 1319. године до средине 20. века, када место мења име у Житиште, које и данас носи. Посебну вредност, поред излагања дигиталних копија повеља које сведоче о развоју места у средњoвековној мађарској држави и архивских докумената Архива Војводине и Историјског архива Зрењанина, чини и излагање фотографија прикупљаних током двадесетогодишњег рада саме ауторке. Оне на колоритан и упечатљив начин сведоче о политичким, економским, друштвеним, културним односима кроз различите временске периоде и у неким случајевима, у недостатку писаних историјских извора, постају извор првог реда за тумачење живота и обичаја људи пониклих у нашој равници.
Присутним посетиоцима су се обратили: др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, др Филип Крчмар, виши архивист Историјског архива Зрењанин и Љубица Будаћ, која је захвалила директору Архива Војводине др Небојши Кузмановићу на подршци да се изложба реализује и тиме заокружи пројекат проучавања прошлости, који је као аутор започела пре двадесет година објављивањем прве монографије о месту у коме је рођена. Такође, захвалила је и колеги др Филипу Крчмару, вишем архивисти Историјског архива Зрењанин, на великој подршци у вези са изучавањем прошлости заједничког, банатског завичаја.
Будаћ је истакла да је изложба настала као резултат дугогодишњег научно-истраживачког рада у архивима у земљи и иностранству, као и да је у њој, кроз стручну методологију и синтезу, дат пресек дугог трајања „малог човека” и његовог живота на периферији великих историјских збивања. „То је био посебан изазов с обзиром на поразну чињеницу да је целокупна општинска архива данашњег Житишта после Другог светског рата продата фабрици за прераду папира и уништена, чиме су многе чињенице о развоју села бесповратно изгубљене и данас их није могуће до краја успешно реконструисати”, нагласила је ауторка изложбе.
Приликом разледања изложбе посетиоци су се могли уверити да је ауторка, узимајући као пример историју једног малог места какво је Бегеј Свети Ђурађ – Житиште, кроз изложбу проучила и документовано представила опстанак и седмовековно континуирано постојање заједнице, суживот разних нација које су у њој проналазиле дом и уточиште, развој органа власти, културне и верске прилике, успон привреде, удружења и друштва и обичаје људи који су се у њој рађали и умирали, у свој њиховој пуноћи и лепоти.
Модератор догађаја била је Сања Демировић, архивист.
