У оквиру 68. Међународног београдског сајма књига, у хали 5, у периоду од 25. октобра до 2. новембар 2025. године реализована је национална кампања „Читај за човечанство”, која представља увод у предстојећу међународну изложбу „EXPO Београд 2027”.
Кампања је спроведена у петнаест градова широм Србије, у сарадњи са библиотекама, културним центрима и другим установама културе, са идејом да се читање промовише као друштвена вредност и чин заједничке одговорности.
Међу установама које су учествовале у акцији налазио се и Архив Војводине, где је током трајања кампање организована јавна читаоница. Укупни број сати читања свих учесника претвара се у конкретну еколошку акцију – садњу дрвећа у будућем EXPO парку. На тај начин успоставља се однос између личности, друштва и природе.
Изложба старих и ретких књига
Посебну пажњу посетилаца привукла је Изложба старих и ретких књига, која је представљала пратећи програм у оквиру EXPO Playground читаонице – савремено осмишљеног мултимедијалног простора, инспирисаног будућом светском изложбом.
Концепт изложбе потписује др Адам Софронијевић, саветник за културу пројекта EXPO 2027, а организацију Српски институт за културну дипломатију.
Посебан утисак на посетиоце оставио је избор књига које су представљале спој српске и европске културне баштине. Међу њима издваја се монументално дело Атанасијуса Кирхера China Illustrata (Амстердам, 1667) – једно од првих европских дела посвећених Кини, симбол универзалне потраге за знањем и разумевањем света. Српску културну традицију представило је капитално издање Ђорђа Станојевића Србија у сликама (Београд, 1908), прва фотомонографија која је обликовала визуелни идентитет модерне Србије, као и дело Станојла Стокића Рат и ратовање (Београд, 1885) – први свеобухватни уџбеник војне науке на српском језику. Књижевни и преводилачки мост између Србије и света оличен је у издању Милана Д. Рашића – преводу романа Чича Томина колиба (Беч, 1853), првом српском издању америчког класика.
Изложбу су употпунила ретка издања, попут енглеског превода Ксенофонтове Историје грчких прилика (Лондон, 1685), документа британског парламента Correspondence Relating to the Bombardment of Belgrade (Лондон, 1863), као и публикације ректора Ђорђа Станојевића Le bombardement de l’Université de Belgrade (1916) – сведочанства француско-српског пријатељства. Целину заокружује рукопис др Драгутина Анастасијевића Историја Византије – први универзитетски уџбеник византологије у Србији и симбол трајности научног наслеђа.
Савремена поставка у духу EXPO-а
Изложба је била праћена интерактивним и мултимедијалним садржајима, пројекцијама историјских EXPO панорама (Париз 1889, 1900; Антверпен 1885) и централном инсталацијом у облику „културне сфере”, која је симболично спојила традицију и савремени дизајн.
Циљ поставке био је да подсети да је књига, упркос технолошком напретку, и даље најпоузданији сведок људске мисли и симбол неуништиве тежње ка знању, представивши Србију као земљу знања, културе и трајних вредности.
Симболика и порука кампање
Организатори кампање истакли су да чин читања штампаних књига данас више није само лична добробит појединца, већ у савременом свету дигиталних дистракција постаје активност од кључне важности за цело друштво.
Читање изграђује навике истрајности, концентрације и пажње – особине које стоје у основи сваког одрживог система вредности, јер ће се обликовати читалац усредсређен, стрпљив и способан за континуирано мишљење.
У времену у којем се пажња расипа, такав читалац постаје носилац културе трајања – симбол отпора површности и темељ одговорног и мислећег друштва.
