„АРХИВ КАО СВЕДОЧАНСТВО ДРУШТВЕНЕ И КУЛТУРНЕ ИСТОРИЈЕ“
Од 25. до 27. новембра, у хотелу „Монограм парк” у Руми, одржана је међународна архивистичка конференција „Архив као сведочанство друштвене и културне историје: од архивске теорије и праксе до проучавања наслеђа и идентитета”, у организацији Друштва архивских радника Војводине. У оквиру четири тематске секције (1. Архивистика – теорија, пракса и методологија; 2. Архив као извор за друштвену историју; 3. Архиви и културна традиција и 4. Архиви, памћење и идентитет) презентовано је 30 излагања, чији инострани аутори долазе из више земаља Европе, Азије и Северне Америке (др Јоанис Стојанидис из Грчке, др Јордан Бајев из Бугарске, др Адријан Мађина и Шербан Марин из Румуније, мр Александра Пијук-Пејчић из Босне иХерцеговине, др Јелена Романова из Русије, др Татјана Гернович из Белорусије, др Губану Жугенбајева, др Елена Сиздикова и др Кајрат Алимгазинов из Казахстана, Зулфија Сулејманова из Узбекистана, др Чарлс Фаруђа са Малте, др Илирија Скаља из Велике Британије и др Валерија Ванесио из Сједињених Америчких Држава), док су домаћи учесници представљали знатан број српских института и установа културе – Институт за савремену историју, Архив Косова и Метохије, Архив Војводине, Државни архив Србије, Војни архив, Архив Југославије, Историјски архив Београда, Библиотеку Матице српске, Национални савет буњевачке националне мањине, као и архиве из Пожаревца, Ваљева и Сремске Митровице). Током свечаног отварања овог тродневног научно-стручног скупа учесницима су се обратили др Борис Булатовић, председник Друштва архивских радника Војводине, Лела Павловић, председник Архивистичког друштва Србије и Милица Уверић, директор Српске читаонице у Иригу, док су због обавеза у иностранству изостала обраћања директора Архива Војводине др Небојше Кузмановића и директора Архива Косова и Метохије Марка Марковића. Пленарни говорник на скупу био је др Јордан Бајев са Софијског универзитета „Св. Климент Охридски”, који је у раду „Источноевропске збирке докумената у америчким архивима” предочио резултате свог вишедеценијског истраживања. Говорећи о стању архивске мреже на подрују Косова и Метохије, др Немања Димитријевић је своје увиде изнео у раду „Угроженост рада архива на Косову и Метохији: случај заплене архивске грађе Историјског архива Косовске Митровице”. Архив Војводине представили су виши архивисти Александар Бурсаћ, Татјана Цавнић и Мирослав Јаћимовић, са радовима „Методологија рада Комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини”, „Преобликовање статуса издавачке делатности у Архиву Војводине” и „Историја новосадске авијације кроз архивску грађу”.
