Архив Војводине објавио је нову публикацију Култура сећања на простору Новог Сада и Петроварадина чији је аутор социјални антрополог и археолог Кристијан Обшуст, помоћник директора Архива Војводине. Рецензенти студије су др Бојана Богдановић, научни сарадник Етнографског института Српске академије наука и уметности и др Срђан Радовић, виши научни сарадник Етнографског института Српске академије наука и уметности. Главни и одговорни уредник издања је директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић, док је уредник издања Весна Башић, архивски саветник.
Изводи из рецензија:
Публикација Kристијана Обшуста Култура сећања на простору Новог Сада и Петроварадина, у издању Архива Војводине, представља синтезу до сада извршених и објављених резултата истраживања културе сећања на простору Новог Сада и Петроварадина насталим у оквиру вишегодишњег и вишеетапног пројекта „Мапирање места сећања и истраживање културе сећања Новог Сада”. (…)
(…) Имајући у виду ширину анализираних тема, сложеност методолошког поступка интердисциплинарних истраживања и комплексност процеса мапирања, допринос овог рукописа може се читати на више нивоа: као допринос прилозима из области културе сећања/памћења којом се, непосредно или посредно, у више дисциплина, приступајући из разних праваца и с различитим циљевима, бави све већи број истраживача; као допринос прилозима из области урбане антропологије у чијим се фокусима налазе процеси (пре)обликовања симболичког (јавног) простора града; и најзад, као допринос прилозима из области политичке антропологије који полазе од општег места да је „град најшири оквир за манифестације свих садржаја политичког живота једног друштва”.
Др Бојана Богдановић, научни сарадник
Етнографски институт САНУ
Књига Кристијана Обшуста Култура сећања на простору Новог Сада и Петроварадина представља минуциозну стручно-научну монографију из интердисциплинарне области студија сећања, односно студија памћења, која је у последњих неколико деценија врло проминентна у европским културним и академским заједницама. Обшустова књига надодаје овом европском „меморијалном мозаику” један нови „каменчић сазнања” који се бави главним градом АП Војводине, и то првенствено културом памћења која је повезана са јавним урбаним простором, колективним, а у нешто мањем обиму и личним памћењем које је транспоновано у јавне меморијске маркере, како оне институционализоване, тако и оне личне и неформалне. (…)
(…) Ова књига препоручује се читатељству, како академском и стручном, тако и оном ширем, пошто је истовремено и изврсно фундирана у адекватне научне парадигме истраживања сећања, и заснована на богатој емпиријској евиденцији која даје живу слику Новог Сада и Петроварадина кроз њихове меморијске палимпсесте. Ова публикација монографског карактера, осим стручне има и велику документарну вредност, и сигуран сам да готово сваки Новосађанин (и Петроварадинац) у њој може прочитати нешто што до сада није знао, ма колико био верзиран у прошлост свога града, а то посебно стоји и за све друге читаоце који нису Новосађани, а којима је овај урбани кутак панонске равнице интересантан, драг и прирастао срцу.
Др Срђан Радовић, виши научни сарадник
Етнографски институт САНУ
Књига је доступна у електронском формату на сајту Архива Војводине.