Архив Војводине објавио је нову публикацију Мемоари др Живка Продановића – између истине и контроверзе коју је приредила Сања Гавриловић, виши архивист Архива Војводине. Главни и одговорни уредник издања је др Небојша Кузмановић, уредник Весна Башић, архивски саветник, рецензент проф. др Дејан Микавица.
Мемоари др Живка Продановића, лекара, књижевника и политичара, описују културна и политичка дешавања с краја XIX и почетка XX века на територији данашње Војводине. Обухватају период од његовог најранијег детињства проведеног у Србобрану, крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година XIX века, преко школовања у Великој српској православној гимназији у Новом Саду, крајем осамдесетих и почетком деведесетих година, студирања медицине у Бечу, крајем XIX и почетком XX века. Хронолошки се затим нижу догађаји с почетка XX века и његовог повратка из Беча и обављања лекарског позива у Србобрану, при чему посебно поглавље посвећује Првом светском рату, тешкоћама Срба, његовој мобилизацији као лекара у аустроугарској војсци и одласку на Источни фронт, на коме је провео највећи део ратних збивања.
Уз хронолошко низање различитих друштвено-политичких догађаја тога доба, Продановић, у мемоарима, посебно посвећује пажњу мађаризацији, која је затекла српски народ у Монархији, као и српској партијској неслози (односима радикала и либерала). Вреди напоменути да је он био један од првих следбеника и стваралаца Српске радикалне странке Новосађанина Јаше Томића, као и да је са Томићем непосредно учествовао и одлучивао у доношењу далекосежних одлука за све народе у Војводини, а посебно приликом присаједињења Војводине Краљевини Србији новембра 1918. године на Великој народној скупштини у Новом Саду, чији је Продановић био учесник. Такође, Продановић је био један од војвођанских представника у раду Привремене народне скупштине, Уставотворне, као и прве Народне скупштине у Краљевини СХС.
Нисмо сигурни да ли су ови мемоари до краја завршени, или је један њихов део неповратно изгубљен, јер је др Живко Продановић, између два рата, био један од првака Радикалне странке у Војводини, посебно у Новом Саду, при чему би, засигурно имао много тога да сагледа и критички анализира. Овако, можемо сматрати да је овај део мемоара, Продановић писао крајем двадесетих и средином тридесетих година XX века, а с обзиром на његов критицизам, изванредне сликовите описе, оштроумна размишљања, мемоари представљају, несумњиво, прворазредан историјски, књижевни и културни извор, на основу којег можемо не само да потврдимо наша досадашња сазнања, изградимо нова, поставимо питања и додатним истраживањима коригујемо старе и тражимо нове одговоре. Такође, као аутор, умногоме је интригантан, контроверзан, поготово у опису и улози многих српских првака у Монархији, од којих издвајамо његова запажања о професорима и културним делатницима Српске православне велике гимназије, Тихомиру Остојићу и Јовану Грчићу, као и о политичким првацима у новој држави (Краљевини СХС), Стјепану Радићу и Антуну Корошецу. Овакви описи, који су, напомињемо, веома контроверзни, и навели су нас да ову карактеристику његових мемоара уврстимо и у наслов овог дела.
Књига се концептуално састоји од уводне студије о животу и раду др Продановића, као и приказа друштвено-политичких збивања код Срба у Монархији тога доба и изворних, оригиналних, до сада необјављених мемоара који су дати у целости.
Књига је доступна у електронском формату на сајту Архива Војводине