МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ ЗБОРНИК „СИНАГОГЕ И ЈЕВРЕЈСКО НАСЛЕЂЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ”
Главни и одговорни уредник Зборника је доц. др Растислав Стојсављевић, Природно-математички факултет, Нови Сад
УРЕДНИШТВО: проф. др Ђура Харди, Филозофски факултет, Нови Сад; проф. др Борис Стојковски, Филозофски факултет, Нови Сад; проф. др Млађен Јовановић, Природно-математички факултет, Нови Сад; проф. др Игор Стаменковић, Природно-математички факултет, Нови Сад
РЕЧ УРЕДНИШТВА
Драги читаоци, пред вама је Зборник научних радова са тематиком синагога и других јеврејских верских објеката на простору југоисточне Европе. Идеја уредништва је била да прикупи релевантне и реномиране истраживаче из поменуте области и допринесе бољем разумевању јеврејске културе и традиције на овим просторима.
Број синагога у југоисточној Европи био је значајан до друге половине XX века. Тада, највише под утицајем комунистичких режима, у Југославији, Мађарској и Бугарској, синагоге су полако губиле свој значај. Објекти јеврејског културног наслеђа, незаштићени од стране држава, нису одржавани. Неки су срушени, некима је промењена намена па су претварани у магацине, сточне објекте, домове културе и слично.
Мали број постојећих синагога су сведоци времена већег броја јеврејског народа на простору Југоисточне Европе и њиховог утицаја на тадашње друштво. Највећи број синагога на овом простору је изграђиван крајем XIX века и у првим деценијама XX века. Јачање ционистичког покрета у Великој Британији и континенталном делу Европе утицао је да велики број држава дозволи јеврејском народу слободно исповедање вере и градњу својих храмова. Други светски рат је то прекинуо. Синагоге и остали верски објекти су рушени, а јеврејско становништво у Холокаусту готово доведено до истребљења.
Данашње синагоге представљају траг у времену који би због пијетета према многострадалном јеврејском народу требало очувати, док на срушене синагоге и друге верске објекте остаје сећање и незаборав.
Зборник је у електронском формату доступан на сајту Архива Војводине.