Данас 8. фебруара 2023. године је у Архиву Војводине одржана промоција књиге БЛАГОЈЕ ЈОВОВИЋ – СРПСКИ ХЕРОЈ У ВУЧИЈОЈ ЈАЗБИНИ ауторке Марије Јововић.
Према речима саме ауторке, разлози који су је навели да напише књигу Српски херој у вучјој јазбини су лични и односе се на сагледавање информација које су писане о њеном оцу Благоју Јововићу у различитим медијима и на друштвеним мрежама, често у недостатку правих информација, што је за последицу имало да се уз његову животну причу гради паралелна прича у којој је описиван са карактеристикама које нису имале много везе са његовом личношћу.
Марија, као ћерка Благоја Јововића, написала је ову биографију свога оца са циљем да се расветли истина о догађајима у вези са смрћу Анте Павелића, вође усташке пронацистичке хрватске државе и да се задовољи потреба за правдом за личност њеног оца.
Како ауторка каже у уводу свога штива, ова књига се узда у истину као начин за реконструкцију историје. У њој се бави кључним питањима као што су:
Ко је био Благоје Јововић?
Ко га је подржавао и пратио у потрази за истином и правдом?
Какав је био његов живот у Аргентини након напада на Павелића?
Зашто је постојао пакт тишине у групи четника који су извршили напад?
Да ли је имао било какав однос са Удбом?
Сврха ове биографије је да пружи одговор на питање ко је био Благоје Јововић и како је провео живот педесетих година прошлог века, након емигрирања у Аргентину и у годинама пре и после напада на Анта Павелића. Такође, ова књига сагледава његову животну причу у контексту хладног рата на међународној политичкој сцени, у коме су многе државе након Другог светског рата функционисале у тајним савезима, заташкавањима и саучесништву. Ова прича га такође описује у локалном окружењу, у Аргентини, које је било у стању унутрашње конфронтације пре рата, током рата и у послератном периоду, са јаким идеолошким нетрпељивостима, са огромном подршком нацизму, под маском неутралности, и са ауторитарним председничким режимима.
Ауторка је уједно желела да скрене пажњу јавности на последице огромних миграција и дијаспоре, које је оставио Други светски рат, на судбину тих исељеника и мрежу колаборација и заштита које су нацисти и усташе добили у свом бекству.
Многи починиоци геноцида живели су некажњено у Јужној Америци која је била уточиште највећих ратних злочинаца у земљама попут Аргентине, Парагваја, Боливије, Чилеа, Уругваја, Перуа и Бразила.
Упозоравајуће је што су их заштитиле тадашње владе, у земљама попут Аргентине, које су им дале хијерархијске положаје, послове и куће, са новим именима и идентитетима, како би могли да се понашају као добри људи и родитељи, да живе широм ове земље као господари, да делују тајно дуги низ година, и да се владају некажњено концентришући своје снаге и користећи економске ресурсе мртвих и истребљених у разним концентрационим логорима.
Тако је Анте Павелић био трајно заштићен личном стражом у граду Ломас дел Паломар, прокрајини Буенос Ајреса, где је уживао све почасти и привилегије додељене од стране генерала Перона, све док га није идентификовао и пронашао Благоје Јововић.
Двадесет година након смрти Благоја Јововића, 2020. године, Београд је одао почаст његовом лику и свим жртвама усташких концентрационих логора, доделивши једној улици у Београду његово име. У њој се налази спомен-плоча на којој пише следеће: Благоје Јововић (1922–1999) пуцао је 10. априла 1957. године у Буенос Ајресу у Аргентини у Анту Павелића, вођу хрватских усташа, који је руководио геноцидом почињеним над Србима током Другог светског рата. У недостатку судског процеса и законске казне, Благоје Јововић, уз помоћ неколико пријатеља, правду је узео у своје руке и извршио атентат, од чијих је последица Павелић касније и умро. На тај начин, Благоје је симболично задовољио правду и осветио стотине хиљада Срба који су невини страдали од усташа Независне Државе Хрватске.
Благоје Јововић је имао живот пун жртава, туге, битака, губитака и отимања вољених од стране непријатеља, али и живот пун планова, јунаштва, иницијатива, радости и љубави.
Поред препуног галеријског простора заинтересованих посетилаца у коме је књига промовисана, међу присутнима био је и Миле Карановић, државни секретар из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
О књизи су говорили: др Миша Ђурковић, др Немања Девић, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине и ауторка Марија Јововић.
Снимак са промоције можете погледати овде
