Дана 6. децембра 2023. године у Архиву Војводине одржана је промоција књиге Србистика и геополитика: Огледи о српском питању аутора др Момчила Суботића у издању Института за политичке студије, Београд.
Др Суботић, научни саветник у Институту за политичке студије у Београду, објавио је 11 монографија, више од 80 научних чланака, те више од 10 зборника радова од којих су неки међународног карактера. Такође, написао је бројне осврте, приказе, полемике, рецензије, међу којима су и Историјско-политиколошки осврти, у којима је обрадио 22 кључна дела 14 савремених српских историчара, филолога, политиколога, правника, социолога и аутора других научних профила, као и философско-геополитичку студију Александра Дугина Четврта политичка теорија.
У својим делима др Суботић се бави темама из новије и савремене српске политичке историје, идеологије, политике и праксе југословенства, српско-хрватских односа, савремених политичких и геополитичких процеса и односа на југословенском простору. Ово своје истраживање аутор је обогатио изучавањем језичке проблематике, будући да се на екс југословенском простору национални идентитети нису конституисали по језичком принципу, како је то уобичајено у Европи, него по верској припадности. Поред овога, аутор се бавио и темама које се тичу положаја српског народа и Србије у геополитичким процесима европских и ширих међународних интеграција. У том смислу нарочиту пажњу, у више својих чланака, посветио је питању Косова и Метохије, са аспекта борбе за очување суверенитета и територијалног интегритета Србије, као и историјским и савременим српско-руским односима и подршци Русије у заштити српских интереса на Балкану.
Књигу Србистика и геополитика: Огледи о српском питању чине 16 поднаслова – поглавља која се могу читати као самосталне целине, али и као саставни део синтезе под насловом књиге. Прво поглавље посвећено је Сави Мркаљу, реформатору српске азбуке и Вуковом претходнику, који је први прогласио начело „један глас једно слово” и „пиши као што говориш”. Суботић наводи како је већ тридесетих година 19. века, у време aустро-хрватског геополитичког пројекта илирства и југословенства (чији су кључни протагонисти били Љ. Гај, бискуп Ј. Ј. Штросмајер и филолог Ватрослав Јагић), започела културно-језичка и геополитичка мисија усмерена на преузимање српског језика и његово преименовање у српскохрватски, хрватски или српски, што је чињено зарад стварања географски проширене и геополитички самосвојне и одрживе хрватске државе. Овај смер у хрватској геополитици нарочито је дошао до изражаја на Првом хрватском католичком састанку који је одржан у Загребу 1900. године, под паском Ватикана и водећих хрватских бискупа, када је донета одлука да се сви римокатолици хрватскосрпског, а у ствари српског језика, имају сматрати Хрватима. То је био пројекат за цео 20. век, и он је резултирао прогоном Срба из Републике Српске и Хрватске током тзв. Улује.
Када је у питању Босна и Херцеговина, Суботић наглашава историјску чињеницу да се од времена Аустроугарске окупације (1878) и Анексије (1908) у овим српским областима од једног, српског народа формирао босански геополитички „троугао”, јер су од Срба католика постали Хрвати, а од Срба мухамеданаца муслимани (Бошњаци), што је и данас присутна геополитичка константа.
Књига др Суботића обилује занимљивим темама попут оне о Србима католицима у Дубровнику, Далмацији, Босни и Херцеговини и Славонији, као и о Покрету Срба католика на прелазу из 19. у 20. век; о актуелном филолошком парадоксу у Србији где је српски језик и већински и мањински: већински је кад њиме говоре Срби, а мањински кад истим тим, али преименованим, српским језиком, говоре поменуте Хрвати, Буњевци, Бошњаци и Црногорци.
Кад је реч о Црној Гори, Суботић уочава један феномен одметања од српства које се не односи само на Србе или бивше Србе других вера, него и оне у оквиру истог народа, истог језика и исте вере. Формулишући термин евроатлантског расрбљивања Црне Горе, др Суботић говори о самосталној Црној Гори, замишљеној као инструмент геополитичког опкољавања Србије, али и као брани српском и руском приступу отвореном мору, те као претходници која Србији треба да отвори врата НАТО пакта.
Све у свему, аутор књиге, залаже се за идеју стару више од два века, која сеже до Карађорђа – идеју интегралног решења српског политичког и државног питања. Она подразумева реинтеграцију Косова и Метохије у Србију, која ће бити могућа након победе Русије над НАТО пактом, након чега ће на ред доћи и питање уједињења Срба из суседства – Републике Српске и Црне Горе са Србијом. Дакле, у питању је интегрално решење српског питања на Балкану за чију реализацију је кључно инсистирати на доследној примени Резолуције 1244 и Дејтонског споразума.
О књизи су, поред аутора, говорили Милорад Буха, др Никола Жутић и проф. др Петар Милосављевић. Промоцију је уметнички употпунио казивањем својих стихова проф. Недељко Ђорђић.
Модератор догађаја била је Сања Демировић, архивист.
