ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА ЗБИРКИ ПРИЧА „СРЦЕ ДИНАРЕ”, „ВИЛА ШАТОРИЦА” И „НЕБЕСКА ЗВОНА” БОРИСА МИШИЋА

Дана 15. септембра 2023. године у Архиву Војводине представљене су збирке прича „Срце Динаре”, „Вила шаторица” и „Небеска звона” аутора Бориса Мишића, све три у издању издавачке куће Пресинг из Младеновца.

Борис Мишић рођен је 6. маја 1974. године у Ријеци. Детињство и део младости провео је у Пећима код Босанског Грахова. Живи и ствара у Новом Саду, где је и дипломирао на Правном факултету. Приче фантастике, научне фантастике и хорора су му објављиване у више домаћих и регионалних збирки и часописа. Неколико прича преведено је на словеначки језик и објављено је у СФ часопису Супернова.

Књижевно стваралаштво Бориса Мишића у спонтаном разговору са аутором представио је Илија Шаула, књижевник и сликар, широј јавности познат као оснивач, власник и главни уредник најпопуларнијег портала за културу, уметност и књижевност, Књижевне радионице Кордун у граду Вест Честер у Пенсилванији, који окупља више од 500 српских аутора из читавог света и бави се очувањем и неговањем српског језика и писма.
У фокусу дискусије била је нова, трећа по реду, збирка кратких прича „Срце Динаре”, која је садржајно на ивици хорора и фантастике, што увиђа и Предраг Милојевић, уредник књиге, који у свом поговору каже да:

„… Саме приче не почивају искључиво на фикцији. У њима се прожимају реалистички и историјски догађаји са светом који обично припада жанровској литератури. Писац их често комбинује са догађајима из последњег рата, и подстакнут дубоким личним разочарањем у човекову природу и домете, често своје актере одводи у усамљенички живот у коме они срећу налазе у друштву медведа и змија, затим птица, вукова и другог животињског света. Обично су тим усамљеницима приписане најбоље особине људског рода. Писац нас тако држи у уверењу да за човека као врсту није све изгубљено и да, упркос на први поглед песимистичним изгледима, човечанство ипак има оазе доброте на којима се могу градити и оптимистична очекивања за будућност.” „… У Срцу Динаре српске и балканске планине одабране су као место око кога се одигравају догађаји. У Мишићевим причама оне поседују одређену свест и као и ма који живи свет могу да сањају, осећају, али и да кажњавају људско зло и похлепу. Дужност човека је да тај свет ослушкује и да се не прави већим него што заиста јесте; јер, не сањаш ти планину, него сања она тебе…” – а све у складу са познатом претпоставком физичара да истовремено може постојати више универзума, којима у својој фикцији Мишић даје могућност да се сусретну.

У садржајном разговору учесника промоције било је речи и о жанровској одредници као нечему што је лимитирајуће по књижевност, а што аутор успешно превазилази у свом стваралаштву.

Говорећи о широком дијапазону друштвених тема које Мишић обрађује, Владимир Вујиновић, аутор романа Јутарња звезда и Сламар, указује на то да би посматрање „Срца Динаре” само као хорора или фантастике умногоме ограничило све оне хоризонте које нам пружа ова збирка прича, те да се пре може говорити о елементима хорора и фантастике у једном књижевном делу, које се хвата у коштац са дубиозним питањима о месту човека као појединца, као и читавог једног народа, на ветрометини једног хорор времена.

Модератор догађаја била је Сања Демировић, архивист.

Scroll to Top