Понедељак, 17. новембар, у Архиву Војводине није био само датум премијере, већ тренутак у којем је публика, корак по корак, увучена у мрежу вековних страхова, заблуда и наредби које су кроз историју одређивале ритам живота на овим просторима. „Заразна времена“ нису представа која се гледа у сали — она се догађа око вас, на вратима, у ходницима, у ваздуху који одједном делује тежи.
Готово од самог почетка представе када нас др Смрт преузима као неми, заводљиви путоказ, почиње право „понирање“ у историју.
Причa о Иришкој куги — у којој један тепих постаје опаснији од војске — оставља гледаоца у нелагодној тишини. Не зато што је шокантна, него зато што превише подсећа на данашње страхове. Пијачна сцена из четрдесетих година 18. века, прожета наредбама које су покушавале да обуздају „смрад што рађа болест“, открива како се незнање претвара у политику, а политика у свакодневицу.
Из сцене у сцену, представа тумачи историју , често оштро, понекад нежно, али увек са свешћу да је гледалац сведок једне велике петље: исте бриге враћају се у различитим облицима, 1801. године, када почиње вакцинација против великих богиња, средином и крајем 19. века, обележеног колером, у време првог светског рата, па све до епидемије вариоле вере.
Поступак примењен у представи site specific театра, оживео је на прави начин простор Архива Војводине, приказујући људске судбине, али и природу људску, која се не мења. Управо стога, препирка две удовице у сцени у кафани, око тога чија је несрећа већа, и данас звучи актуелно.
Прва реприза, одржана већ у уторак 18. новембра, само је потврдила да ова представа није обично позориште, већ искуство које хода уз гледаоца још дуго после изласка из Архива. „Заразна времена“ су, пре свега, подсетник да је историја зараза историја људи — њихових страхова, правила, грешака и тихог, тврдоглавог надања да ће преживети и разумети.
Пројекат је инспирисан изложбом „Доживети стоту” Архива Војводине, која осветљава здравствене прилике у Војводини од 18. до 20. века.
У представи играју : Матеј Радосављевић, Лука Галић, Немања Гладић, Александар Пауновић, Михаило Булајић, Анђела Лончар, Лана Фабрис, Елени Хаџимусић, Мила Ловчевић, Катарина Бељић, Анжелика Рилскаја, Мила Јелић, Хелена Крстић и Петар Луковски, те као специјални гост Христина Муратиду.
Водитељи радионица су били Северина Милетић, драмски педагог, МА примењеног позоришта, архивист, Армин Јоха Хаџимусић, глумац и драмски педагог и Христина Муратиду, глумица, драмски педагог и ванредни професор на АУНС (МАС Примењено позориште).
