Дана, 30. новембра 2022. године у Архиву Војводине историчар Владимир Нимчевић одржао је предавање на тему „Трговишна повеља из 1804”, документа који представља један од најзначајнијих правних аката у историји Вршца, града који баштини једну од најдужих правних традиција у Банату и шире. Доказ томе је „Трговишна повеља из 1804”, коју Градски музеј чува из генерације у генерацију. Наиме, овим документом Вршац је коначно постао више од тачке на географској карти, тј. једног од низа вашаришта у Банату и уврштен je у ред аутономних градова Аустрије. Добио је свој политички и правни субјективитет, који остварује до данас.
Владимир Нимчевић рођен у Суботици 1991, завршио је . м астер студије историје на Филозофском факултету у Новом Саду. Област занимања му је везана за историју Срба на данашњој територији АП Војводине од 17. до краја прве половине 20. века, с посебним освртом на њихов удео у свакодневном и политичком животу самоуправних градских јединица као што су Суботица, Сомбор, Вршац, Нови Сад итд. Истраживао је генеалогије угледнијих српских породица.
Трговишна повеља је до сада била само делимично проучена, али није превођена. С правне тачке ју је анализирао адвокат Александар Стојачковић, бивши градоначелник Вршца. Његова тумачења градске аутономије послужила су и Феликсу Милекеру, аутору вршачке монографије, као извор за описивање правне историје града. У септембру 2021, на захтев Градског музеја Вршац, историчар Нимчевић прихватио се захтевног задатка и превео тржишну повељу с латинског језика, што му је омогућило детаљну анализу коју је представио колегама архивистима у занимљивом предавању пропраћеном видео презентацијом.
Нимчевићева анализа садржаја документа указала је на важне чињенице. Наиме, делокруг локалне управе односно Магистрата, значајно је проширен у смислу да је преузео неке од надлежности Властелинског суда, који је раније судио у случајевима који су се тицали грађана Вршца. Најбољи показатељ, је управо право изрицања најстроже казне – смртне казне. „Трговишна повеља из 1804” сведочи о томе да она није баштина Србима страног правног система, већ напротив – система где су Срби играли видну улогу и оставили свој печат, који их чини равноправним наследницима материјалних и нематеријалних историјских споменика хабзбуршке епохе.
У живој дискусији присутних архивиста са предавачем, наставио се разговор о занимљивој теми после овог одличног предавања.
Модератор догађаја била је Љиљана Бубњевић, виши архивист.
