Дана 11. августа 2021. архивисти и конзерватори Архива Војводине пописивали су стање црквених матичних књига у Историјском aрхиву у Кикинди.
У циљу доношења стратегије даљег поступања са црквеним матичним књигама, архивском грађом од изузетног значаја, неопходни су прецизнији подаци о броју црквених матичних књига које се налазе у архивима, а могу се сматрати оштећеним. Наиме, на основу анкете урађене 2020. од стране Министарства културе и информисања утврђено је да се у архивима чува 16.628 црквених матичних књига, те да је оквирно процењен број црквених матичних књига за лечење 1.350, а у јединицама локалне самоуправе 415.
Архив Војводине заступа став да ће прави број црквених матичних књига за лечење моћи да се утврди само тријажом и увидом у затечено стање на лицу места. То значи да за сваки архив, који је пријавио да поседује оштећене књиге, треба утврдити број значајно оштећених књига (које се не могу подвргнути поступку скенирања – дигитализацији) као и број црквених матичних књига које је могуће скенирати у постојећем стању, а након тога извршити њихово санирање. На основу утврђеног степена оштећења могла би се даље утврдити и накнадна методологија рада и потребна средства за конзервацију и рестаурацију.
Пројектни тим Архива Војводине који треба да утврди број и опише стање оштећених црквeних матичних књига чине архивисти Кристијан Обшуст, Љиљана Бубњевић, Ивана Петровић и Тихомир Костовић, и конзерватори Вишња Николић и Маја Јокмановић, а резултат пројекта би био детаљан извештај о свим црквеним матичним књигама које су оштећене са пратећом фото-документацијом.
