У Панчеву и Пожаревцу, јавности су представљене нове публикације из области архивистике, историографије, музеологије и библиотекарства.
Градска библотека Панчево, дана 13. јуна 2024. године, уприличила је представљење монографије Панчево – Српска Спарта и присаједињење Војводине Србији 1918, коју је издао Музеј Војводине 2023. године. У организацији догађаја учествовао је такође господин Љубиша Вечански, истраживач из Панчева.
Књига је значајним делом писана на основу оригиналне архивске грађе, која се чува и стручно одржава у Историјском архиву у Панчеву. Зоран Вељановић, аутор овог издања, описује важне и преломне догађаје за српску националну историју, у време окончања Првог светског рата. У првом плану је локална средина, тј. рад Српског народног већа у Панчеву, органа политичког деловања Срба. У време распада Аустроугарске монархије, драматичне јесени 1918. године, др Никола Милутиновић, др Душан Дуда Бошковић, Петар Милорадовић, др Ђорђе Пајић, Марија Јовановић, Ана Милутиновић, Гига Стојнов, Лазар Антонијевић, али и многи други учесници и знаменити Панчевци, укључили су се у организовање и рад Српског народног већа у Панчеву. Учествовали су у оснивању српске гарде, организовали дочек српске војске, изабрали су локалне посланике за Велику народну скупштину Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, која је одржана у Новом Саду, 25. новембра 1918. године, на којој је, на основу начела народа о самоопредељењу, донета одлука о отцепљењу од Аустро-Угарске и присаједињењу Краљевини Србији.
О монографији су говорили: Зоран Вељановић, аутор и програмски директор Музеја Војводине, и Зоран Стевановић, рецензент и архивски саветник у Архиву Војводине. Публику су чинили историчари, библиотекари, просветари, архивисти, ликовни уметници, истраживачи, али и други грађани Панчева и околине.
У Ергели „Љубичево”, надомак Пожаревца, дана 14. јуна 2024. године, Историјски архив Пожаревац је организовао представљање својих издања.
У свечаној атмосфери, на имању које су половином 19. века основали кнез Милош и кнегиња Љубица, програм је отворила др Јасмина Николић, директорка Архива, говоривши о дванаестогодишњем редовоном излажењу часописа Записи – годишњак историјског архива Пожаревац. Часопис, који је до сада окупио близу двесто сарадника из земље и иностранства, уврштен је у регистар научних часописа Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, под ознаком М51 – врхунски часопис националног значаја.
Најновији дванаести број Записа, рубрике, радове, прилоге, ауторе, представили су др Ивана Крстић Мистриџеловић, члан редакције, рецензент и редовни професор Криминалистичко-полицијског универзитета у Београду, као и др Маријана Мраовић, члан редакције и архивски саветник у Војном архиву Министарства одбране Републике Србије. Представљено је такође и посебно издање Библиографија часописа Записи – годишњак Историјског архива Пожаревац, 2012–2022, које је публиковано 2023. године. О Библиографији су говориле ауторке Наташа Милошевић Дулић, виши архивист у Историјском архиву Пожаревац, и Рената Минић, библиотекар и саветник у Народној библиотеци „Илија М. Петровић” у Пожаревцу. У музичком делу програма наступио је камерни хор „Одјек” Центра за културу Пожаревац, под руководством професора Илије Рајковића.
Испред Архива Војводине, по позиву, програму и свечаности је присуствовао Зоран Стевановић, архивски саветник.
