Дана 16. октобра 2023. године у Архиву Војводине представљена је књига Холокауст у Срему – грађа аутора Радована Сремца, вишег кустоса у Музеју наивне уметности „Илијанум”.
Књига је настала је као резултат пројекта који је реализован захваљујући финансијској подршци Савеза јеврејских општина Србије из средстава добијених на основу Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста без живих законских наследника. Овај зборник докумената садржи 581 пријаву имовине које су Јевреји на територији Независне Државе Хрватске морали да поднесу почевши од 5. јуна 1941. године. Основу дела чини оригинална и до сада непубликована архивска грађа о Холокаусту настала радом усташких служби из фондова Хрватског државног архива у Загребу. Такође, у књизи се налазе и пријаве имовине четири јеврејске општине на територији српског дела Срема. Књигу је објавио Завичајни клуб Општине Шид.
Радован Сремац, дипломирани археолог и мастер историје, добитник je више значајних признања: Вишњићеве награде у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарске захвалнице Општине Шид за допринос у култури, признања Министарства спољних послова Израела због ширења и унапређивања српско-израелског пријатељства и Признања градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији. Аутор је 40 монографија и преко 100 стручних радова на тему историје општине Шид, као и бројних изложби и музејских поставки. Тренутно реализује пројекат дигитализације и мапирања јеврејских гробаља на тлу АП Војводине.
О књизи, као и о историји, чињеницама у вези са Холокаустом, значају очувања културе сећања, говорили су др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, Мирко Штарк, председник Јеврејске општине Нови Сад и Мишко Станишић, директор НВО Удружења TerraForming и члан делегације Србије у Међународној алијанси за сећање на Холокауст ИХРА, највишем међународном ауторитету на пољу културе сећања на Холокауст, али и друга страдања и злочине почињене за време Другог светског рата.
Станишић је указао на значај Сремчевог дела јер је први предуслов, фундамент у процесу формирања елемената меморијализације, дакле истраживања, комеморације и едукације, релевантна историјска грађа.
Појашњавајући појам антисемитизма као посебан облик мржње, заснован на предрасудама, стереотипима и лажима, усмерен према појединцима, заједницама, институцијама и симболима који јесу јеврејски или се доживљавају као јеврејски или да имају везе са Јеврејима, указао је на то да се ,,… ова најстарија мржња, која се одржала више од 2.000 година и присутна је и данас, може сматрати парадигмом, референтном тачком, и моделом по којем градимо принципе на основу којих разумемо, идентификујемо и раскринкавамо и друге облике ксенофобије, расизма и мржње према различитим групама у савременим друштвима …”.
У свом даљем излагању образложио је на који начин је антисемитизам био покретачка снага не само Холокауста, него и Другог светског рата. Наиме, са развојем нових радикалних националистичких и расистичких идеја прерастао у своју најстрашнију форму расистичког антисемитизма, који постаје посебно доминантан део нацистичке идеологије, и прелази у једну сасвим нову форму када, са доласком нациста на власт, почиње Холокауст.
„Холокауст је био систематски и под покровитељством државе спроведен прогон и убијање Јевреја, који су починили нацистичка Немачка и њени сарадници у периоду од 1933. до 1945. године. Као геноцид који се спроводио на целом континенту, Холокауст није уништио само појединце и породице, него и целе заједнице и културе које су се развијале вековима. Холокауст се одигравао у контексту нацистичких прогона и убијања усмереног и на многе друге групе. Основни идеолошки мотив за овај злочин био је антисемитизам. Чињеница да су га прихватили.
