На позив Министарства културе Републике Србије, а поводом Сајма књига у Скопљу, који се одржава од 23. до 29. априла 2026. године, Архив Војводине је учествовао у представљању српског издаваштва. Том приликом, 25. априла, промовисана је књига „По Македонији“ Григорија Божовића, објављена у саиздаваштву Архива Војводине и Културног центра „Стари Колашин“ из Зубиног Потока.
Ово издање за Архив Војводине има симболички значај, будући да установа ове године обележава сто година постојања. Министарство просвете је 1926. године основало Државну архиву у Новом Саду, а истим актом и Државну архиву у Скопљу. Иако се институционалне традиције и годишњице обележавања различито рачунају, овај податак је драгоцен јер сведочи да су Нови Сад и Скопље у истом историјском тренутку били део ширег државног, културног и просветног подухвата: да се расута историјска сведочанства саберу, заштите, стручно обраде и предају будућим генерацијама као трајни темељ памћења, идентитета и историјске самосвести. Тај историјски оквир истовремено је био и животни и стваралачки простор Григорија Божовића.
Григорије Божовић био је српски књижевник, путописац, новинар, просветни радник и национални делатник. У његовом делу спојени су књижевност, путопис, репортажа и сведочанство о животу Старе и Јужне Србије. Био је жртва политичке идеологије, али је његово дело преживело идеолошку пресуду. Управо зато Божовић остаје драгоцен и данас. Његове приче нису само запис о догађајима, него сведочанство о људима који су живели у времену притиска, избора и страдања, као и он сам.
О самој књизи и начину на који је приређена говорио је проф. др Драгиша Бојовић, професор на Филозофском факултету у Нишу. Он је истакао да је Григорије Божовић посебно волео македонског човека и да је у својим записима умео да сагледа људску судбину у сложеним и тешким временима. Божовић није био писац једноставних подела: чак и када пише о сукобима, он настоји да разуме обичаје, кодекс части, страхове, освету и унутрашње противречности својих јунака. Управо у томе огледа се оно што добру књижевност чини трајном – способност да се и у најтежим историјским околностима сагледа човек. Као примери таквог приповедачког поступка издвојене су приповетке „Злате из Слатине“ и „Битољски богаљи“.
На путу ка Скопљу представници Архива Војводине, заједно са писцем Небојшом Јеврићем, посетили су манастир Свети Прохор Пчињски, древну српску светињу у долини планине Козјак, на левој обали реке Пчиње. У манастиру се чувају мошти и сећање на Светог Прохора Пчињског, балканског анахорета и пустињака, који је, према предању, живео и подвизавао се на овом месту у византијском периоду, у XI веку. Том приликом манастиру су дарована пригодна издања Архива Војводине, као знак поштовања према његовој вековној улози у духовној историји српског народа.
