Дана 24. априла 2023. године у Архиву Војводине представљене су књиге „Љиљаниˮ, „Било једномˮ и „Вила са Кошараˮ аутора Невена Миланова Милаковића, у издању АСоглас издаваштва из Зворника.
Невен Милаковић Ликота рођен је у Подгорици 1963. године. Са поносом истиче своје личко порекло, по чему је добио надимак. Готово две деценије живи на мору, у Бару, где и ствара. Oбјавио je тридесетак књига поезије и прозе. Добитник је Златне плакете Министарства одбране Србије.
Како је истакао Дејан Спасојевић, издавач сва три представљена издања, у збирци родољубивих песама „Вила са Кошараˮ аутор се бави духовним темама које су веома значајне за наш народ и културу сећања на најважније догађаје и личности из наше историје, уз обавезу да поштују и воле светиње. У прозном тексту на крају књиге песник саопштава свој „Завјетˮ када каже „…да ће живјети за српство и светосавље свим својим срцем и душом, не тражећи плату осим оне којом ће га Господ наградити…ˮ.
У збирци песник пева о великанима попут Светог Јована Владмира и Његоша до хероја наших дана. Не промичу му ни важне теме овог времена, којима се бави у „Орвеловој песмиˮ, „Ламенту над Београдомˮ и другима.
Присутна публика имала је прилику да ужива у изванредној изведби песме „Вила са Кошараˮ вокалне солисткиње из Новог Сада Милице Досковић. Једна је од најпопуларнијих и најслушанијих нумера последњих година, не само у Србији, већ и у расејању међу Србима, „Вила са Кошараˮ написана је у част јунака са Кошара који су херојски бранили Србију на Косову и Метохији током НАТО агресије 1999. године.
Аутор је обрадовао присутне казивањем и осталих својих песама из збирки „Вила са Кошараˮ, „Очев шамарˮ, „Сонетни вијенац о Јасеновцуˮ као и „Светињеˮ коју су посетиоци касније чули и у минуциозном извођењу Милице Досковић.
Колега по перу, новинар и књижевник Небојша Јеврић, о песнику Невену Милаковићу с правом каже: „…Мајка Невенова је отаџбина. И свака рана њена га боли. Кроз њега се чују крици деце из Јасеновца, лелек Виле са Кошара. Његова поезија је плач, али, мушки. Нема ту исфолираних фразеологија. Стихови су као меци, који погађају право у мету, или боље мозак сваког читаоца”.
Леп портрет песника даје нам у својој рецензији и Милош Јанковић: „…Ван књижевних кланова и удружења, неприлагођен стварности и не пристајући на видљиву реалност, Милаковић пева о томе да истина не станује пред нашим очима, нити на екранима телевизора и компјутера, већ да је за њену спознају потребно имати посебан вид, душин вид, очи које умеју, могу и знају да гледају ’на унутра’…ˮ .
Модератор програма била је Сања Демировић, архивист.