Бошко И. Бојовић, историчар, филолог, социолог, редовни професор на Универзитету друштвених наука у Паризу, редовни професор на Универзитету за мир и развој основаном од Уједињених нација у Београду. Аутор је шеснаест монографија и преко 190 научних и стручних публицистичких радова у домаћим и страним научним издањима. Његово научно-истраживачко интересовање обухвата историју средњег века и савремену историју Балкана, филологију, историју средњовековне књижевности и епске народне књижевности, историју и социологију религије, као и геополитику југоисточне Европе.
Професор др Бојовић посетио је данас Архив Војводине и на састанку са директором Архива Војводине др Небојшом Кузмановићем договорено је и представљање његове књиге Византија – Балкан – Европа. Припадност и оностраност. (О датуму промоције благовремено ћемо обавестити публику). Kњига ВИЗАНТИЈА, БАЛКАН, ЕВРОПА уједно је и првa његова књига приређена за српске читаоце, јер његове раније књиге објављене на српском језику заправо су преводи са француског.
О књизи:
Непосредни настављач античке Римске империје, коју су нововековни оснивачи њене историографије прозвали Византијом (према истоименој античкој хеленској колонији која се налазила на месту Константинопоља, нове римске престонице), представља блиставу хиљадугодишњу синтезу грчко-римске и јудео-хришћанске цивилизације. Иако се њено трајање подудара с епохом средњег века, њени домети се никако не уклапају у уобичајене представе о мрачном историјском периоду какве се обично пројектују на то време – по аналогији са западноевропским средњовековљем. Турску реч Балкан почели су да употребљавају европски географи у 19. веку да би означили европски део Османлијског царства, некадашњи европски део Византије који су Турци називали Румелија, према називу Рум којим су означавали Римску, односно Византијску империју. Савремени непосредни или посредни наследници ове универзалне цивилизације јесу све земље Медитеранског басена, Блиског и Средњег истока, те европски део Русије и Кавказа. Евроатлантски модел глобализације не даје право ниједној земљи или нацији, без обзира на успешност економског и друштвеног поретка, на супремацију над осталим деловима човечанства. Припадност цивилизацијском моделу који намеће монопол над модернитетом, или његово неприхватање, битно ће утицати на будућност света у коме живимо, а посебно на просторима додира и трвења различитих модела и утицаја који имају потенцијал неопходних размена и комплементарности, као што представљају и полигон за покретање локалних сукоба с могућим несагледивим глобалним последицама.
Приликом посете проф. др Бојовић поклонио је Архиву Војводине и књигу коју је написао о својој баки Јелени Шаулић Бојовић (1896–1921) са насловом Учитељица и ратник.
