ПУТ СМРТИ

Књига коју сада читаш објављена је на иницијативу Фонда за културу сећања Крвави пут. Она говори о једном од најмрачнијих поглавља норвешке ратне историје, наиме о историји интернираца који су са простора некадашње Краљевине Југославије депортовани у Норвешку као робовска радна снага током 1942. и 1943. године.
Четири деонице пута које су изграђене у Северној Норвешкој током Другог светског рата пошто је рат окончан добиле су име Крвави пут. Назив се односи на деоницу од Карашока до Каригаснијемија у Финској, делу пута који се протеже преко планине Корг, делићу пута на планини Бјерн и деоници североисточно од Рогнана. Због тога што је велики број интернираца умро од глади, исцрпљености и злостављања, или је пак убијен током рада на овим деоницама, оне су добиле име Крвави пут, који је овековечен у истоименом филму из 1955. године.
Британски писац Кит Лоу пише да Други светски рат и период након њега на Балкану представљају једно од најкомплекснијих поглавља у историји двадесетог века, као и да је због деценија манипулисања чак и непристрасним историчарима одређене теме тешко да разјасне.1 На много начина је у праву кад ово каже. Бавити се темом Другог светског рата на територији бивше Југославије узбудљив је посао, али и минско поље политизоване историје и нелегитимног ревизионизма. Ово је разлог зашто емпиријски засновано историјско истраживање представља једини начин да се приближимо прошлости.