СЛОБОДАН МАШИЋ – БЕСЕДЕ И ЕСЕЈИ

Слободан (Дане) Машић остаје трајно у српској култури, а захваљујући понајвише двјема, не тако честим, особинама. Прву од њих народ обично зове храброст, а иоле упућени у збивања на тзв. културној сцени добро знају да се у тмурним временима његов усамљени глас јављао као глас слободе. Машићев ангажман никад није молећив, а није ни осветољубљив, чак и кад, на примјер, збори о жалосним искуствима, туђим и својим. Из текстова ове књиге избија достојанство и право личности (било које) да живи живот
достојан човјека.
Рукопис су произвеле прилике у којима је Машић провео свој вијек, а те прилике су у правилу различите (промоције књига, изложбе, каталози, презентације плаката итд), те
њихови трагови (ови записи) могу послужити као вољан доказ о ширини интереса човјека кога бисмо могли звати умјетником богатих идеја, у скромном и шкртом свијету. Шта ли би Дане смислио и реализовао да је живио у свијету Ендија Ворхола то можемо тешко замислити.