Најава догађаја
Архив Војводине – установа културе од националног значаја
Нови Сад, Дунавска 35 (улаз са Рибље пијаце), уторак, 7. април 2015, у 13.00 сати
Најава догађаја
Архив Војводине – установа културе од националног значаја
Програм:
1. Поздравна реч, Бранимир Андрић, директор Архива Војводине
2. О лабораторији говори, мр Вишња Николић, архивиста-конзерватор
3. Лабораторију отвара, Славиша Грујић, покрајински секретар за културу и јавно информисање АП Војводине
Лабораторија за конзервацију и рестаурацију Архива Војводине
Архив Војводине је од почетка свог рада, а у протекле две године посебно, заједно са Оснивачем, уложио велики напор за оснивање модерне лабораторије за конзервацију и рестаурацију архивске грађе. Реконструкцијом постојећег простора и набавком најсавременије опреме створени су услови за континуирано извођењe третмана на оштећеној и оболелој архивској грађи, са циљем њеног очувања од даљег пропадања.
Архивска грађа у Архиву Војводине је разноврсна (списи, мапе, планови, карте, дипломе, регистри, фотографије…) са временским распоном од 1558 – 2014. године, и највећим делом је на папирном носиоцу. Мере превентивне заштите које укључују сталну бригу о амбијенталним условима депоа у коме се чува архивска грађа, дигитализацију, заштиту од пожара и поплава, контролу светлости важно је спроводити да би се убудуће пропадање папира избегло и свело на најмању могућу меру. Када је архивска грађа већ оштећена и оболела ове мере нису довољне, већ је потребно спроводити третман лечења. Разлагањем целулозе, која је главни састојак папира, долази до деградације која може бити узрокована бројним факторима: атмосферским загађењем, микроорганизмима (бактеријама и гљивицама), мастилом лошег квалитета, светлошћу, температуром и влагом. Такође, узрок оштећења хартије може бити и људски фактор.
Рад у новооснованој лабораторији базираће се на извођењу класичних и савремених метода конзервације и рестаурације, у зависности од врсте и степена оштећења материјала који је потребно третирати.
Како би се отклонила постојећа оштећења, неопходно је предузети низ физичких и хемијских поступака као што су стерилизација, механичко чишћење, прање, неутрализација, ојачавање, уклањање флека, рестаурација (ручна или машинска) и пресовање. На тај начин третираној архивској грађи биће продужен животни век и враћен што је могуће више оригиналан изглед.