Дана 10. новембра 2023. године у Архиву Војводине свечано је отворена тематска изложба „Козара 1942”, која сведочи о стравичном страдању српског народа током немачко-хрватске офанзиве на Козари у лето 1942. године.
Аутори изложбе су историчари докторант Бојан Арбутина, кустос у Музеју жртава геноцида, Марина Љубичић Богуновић, виша кустоскиња Меморијалног музеја на Мраковици, и Борис Радаковић, кустос Меморијалног музеја на Мраковици. Аутор поставке је др ум. Никола Радосављевић, руководилац Групе за програме у култури, просвети, уметности и издаваштву Музеја жртава геноцида. Изложба је до сада је представљена у Меморијалном музеју на Мраковици и у Народном музеју у Зрењанину.
Документација представљена на изложби садржи бројне извештаје о протеривању Срба, налоге за хапшење, писма затворених и касније страдалих у логорима, фотографије као и аутентичне аудио-видео записе трагичних догађаја на Козари (тзв. сликописе НДХ), снимљене од стране немачких и хрватских сниматеља, на којима се може видети деловање немачких и хрватских војника током „чишћења” терена – паљење кућа, заробљавање и уништавање становништва на Козари. Ови снимци су по први пут од окончања Другог светског рата презентовани јавности. Поставку изложбе употпуњавају двојезични, српско-енглески, каталог изложбе и зборник изабраних сведочанстава и архивалија о козарачкој епопеји под насловом „Козара 1942. године: Одабрана сведочанства и документи”.
Битка за Козару одвијала се у периоду од 10. јуна до 15. јула 1942. године, када је на жариште устанка и најјаче партизанско упориште у Босанској Крајини спроведена опсежна немачко-хрватска опсежна офанзива под вођством немачког генерала Фридриха Штала, команданта 714. пешадијске дивизије Вермахта и Борбене групе Западна Босна, под чијом командом су се налазиле и хрватске усташке и домобранске јединице. Многоструко надмоћније непријатељске снаге, са око 30 хиљада војника, опколиле су око три и по хиљаде припадника Другог крајишког народноослободилачког партизанског одреда и око 80 хиљада српских цивила који су се пред офанзивом повукли у густе козарачке шуме.
И поред херојске борбе партизанских јединица и народа, безизлазна ситуација приморала је руководство устаника на Козари да донесу одлуку о пробоју обруча који је извршен 3/4. и 4/5. јула 1942. године. Након пробоја, у шумама Козаре остали су рањеници, цивили и партизани који нису успели да пробију непријатељски обруч. По престанку организованог партизанског отпора немачко-хрватске снаге кренуле су у „чишћење” терена што је подразумевало ликвидацију рањених партизана на лицу места, док су преживели цивили одвођени у тзв. прихватне логоре формиране свуда око Козаре, а затим даље у злогласне логоре међу којима је највећи број Козарчана доспео у систем концентрационих и логора смрти НДХ у Јасеновцу, али и у логор Сајмиште у Земуну, као и у логоре у Норвешкој и Немачкој. Један део цивила, углавном жена и деце, завршио је у Славонији где су били размештени по хрватским селима као бесплатна радна снага.
Процењује се да је током офанзиве на Козару страдало преко 40000 Срба, од којих је чак око 12000 деце старости до петанаест година. Да није било помоћи коју је за Србе у усташким логорима покренула Дијана Будисављевић, страдања, пре свега деце, била би и трагичнија.
На отварању изложбе приустнима се обратио др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, рекавши да не можемо лако да пређемо преко чињенице да су десетине хиљада Срба, Јевреја и Рома страдали од нациста и фашиста и да њихове душе траже да их се барем на овај начин сећамо. Бојан Арбутина, један од аутора изложбе, рекао је да је жеља аутора била да прикажу не само факте о врсти и сразмери извршених злочина, већ и дух народа који је био задивљујући током херојског отпора, о чему потресно сведоче писма заробљеника њиховим породицама. У свом обраћању Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, истакао је да је геноцид над козарачким Србима био спроведен од стране целокупног државног апарата НДХ и да га то чини још трагичнијим.
Реализацију пројекта подржали су Министарство Културе, Национални парк „Козара”, Фондација Музеја жртава геноцида и њен управитељ г. Станко Дебељаковић, као и МТС.
Изложба је отворена за посетиоце до 30. новембра.
