Дана 2. децембра 2022. године у Архиву Војводине одржана је трибина о књизи Одрођени књижевник аутора проф. др Зорана Аврамовића. Један од наших најугледнијих социолога културе, систематским и критичким приступом анализира политичке, идеолошке и националне ставове, седморице савремних српских писаца (Миркa Ковачa, Филипa Давидa, Борe Ћосићa, Видосавa Стевановићa, Драганa Великићa, Вукa Драшковићa и Љубомирa Симовићa) о српском народу и српско-југословенској стварности у периоду од 1990. до 2020. године. Сагласно томе, аутор је указао на то колико је у њиховим ставовима о Србима, скерлићевски речено, оне мисли која је „поносита, жедна слободе и независности, а колико злобе, зависти и свирепе мржње, горих спрам бољих“.
Аутор ове студије, проф. др Зоран Аврамовић, афирмисани је социолог образовања и културе. Живи у Београду, редовни је професор за област социолошких и филозофских предмета, биран 2007. на Факултету за културу и медије, а претходно је радио на Институту за педагошка истраживања. У досадашњем стручном и научном раду објавио је 20 књига и два уџбеника. Такође, публиковао је преко 110 научних и стручних радова у часописима, зборницима и књигама, као и више од 60 радова различите жанровске провенијенције (прикази, есеје, полемике, критике, рецензије). Поднео је више од 60 саопштења на научним националним и међународним скуповима. Учествовао је на научним конференцијама о културним и образовним питањима у балканским државама у Бугарској, Грчкој и Румунији 1998, 2001. и 2006. године. Бави се проблемима социологије, културе, политике и књижевности. Уз то, био је одговорни уредник у два значајна научна часописа. Члан Матичног одбора за друштвене науке Министарства науке Републике Србије био је у мандату 2007-2010. године. Члан је управног одбора Архива Србије. Као истакнути научник и универзитетски професор уврштен у Српску енциклопедију (2010) у редакцији Српске академије наука и уметности и Матице српске.
О студији Одрођени књижевник су говорили др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, затим филозоф Драгољуб Којчић, као и аутор књиге. Др Небојша Кузмановић је, са становишта тумача чија је компетенција у првом реду социолошко-филозофска, у свом уводном обраћању указао на феномен аутошовинизма као специфичан облик шовинизма или индолентности представника интелектуалаца према властитом народу и његовим интересима, и притом назначио неколико књига које припадају корпусу литературе на која на критички начин приступа овом феномену (уз књиге Зорана Аврамовића и студије Дух самопорицања и Оклеветана књижевност). Сматрајући да је критички утемељено опонирање таквом дискурсу нужно, назначио је да плурализам мишљења и постигнута демократичност јавног говора не би требало да стигматизује оне ставове који не одбацују националну оријентацију као анахрону. Драгољуб Којчић је, приступајући Аврамовићевом опусу из шире перспективе која има у виду друштвено-политичке релације у глобалном неолибераланом поретку високо вредновао и тип Аврамовићевог истраживања и његове научне резултате, подсећајући на демократску опредељеност аутора у доба ригидне и нормативне идеолошке цензуре из времена некадашње једнопартијске државе.
У полемици након представљања књиге учествовали су проф. др Божо Милошевић, који је уз примену социолошки нијансиране анализе интерпретирао Аврамовићев приступ, Томислав Бокан који је апострофирао угроженост српског националног корпуса, затим др Борис Булатовић који је извор из којег произлази такав тип односа српских писаца према сопственом народу препознао у некритичком преузимању матрице по којој се из регистра преовлађујућег односа западне политичке и медијске јавности превреднују чиниоци српске културне и политичке егзистенцијем при чему укључивање ових писаца у негативан, идеолошки рецепцијски ток у сагледавању српске културе подразумева и њихово настојање да се на „позитиван“ начин легитимишу у очима западних политичких актера, као и Радојка Тмушић Степанов, која је навела сродне примере из руске културе у послкедњим деценијама.
