БЕГЕЈ СВЕТИ ЂУРАЂ 1319–1947

Монографија је дело дугогодишњег научно-истраживачког рада ауторке у архивима у земљи и иностранству. У оквиру једанаест поглавља обухваћен је седам векова дуг и континуирани историјски развој насељеног места Свети Ђурађ (Бегеј Свети Ђурађ) од првог његовог помена у писаним изворима 1319. године до 1947. године, када је место Решењем Главног извршног одбора Народне скупштине АП Војводине променило име у Житиште, које и данас носи. Историју места, које је средином XIX века, када је постало средиште среза, додало префикс Бегеј, како би се разликовало од истоименог места у Румунији, обележиле су сталне миграције, највеће обележје и других банатских села, путем којих је мали човек на периферији историјских збивања настојао да опстане, а да га не однесу буре великих историјских догађаја. Ауторка је на основу архивске грађе, која се највећим делом чува у Архиву Војводине и Мађарском националном архиву, успешно савладала велики изазов и реконструисала период оснивања села крајем XIII и почетком XIV века. Путовање кроз прошлост читаоца води кроз свакодневни живот становника под турском влашћу, сазнајемо како су зидали куће и цркве, практиковали своју веру и којим су се пословима бавили. У књизи је посебан акценат стављен на развој школства, културних, привредних, политичких, спортских удружења и друштава, свакодневни живот, начин прослављања празника, обичаје, веровања и празноверице, елементарне непогоде које су погађале место, настанак презимена и надимака… Живот сам у својој пуноћи и раскоши.