Дана 3. маја 2023. године у Архиву Војводине пред пуном салом представљен је сатирични роман Обала несанице аутора Милана Кнежевића. Роман су 2021. године у саиздаваштву објавили издавачи Штампар Макарије из Београда и Ободско слово из Подгорице.
Милан Кнежевић, црногорски и српски писац и политичар, рођен је 24. марта 1980. године у Подгорици. Завршио је дипломске студије на Одсеку за српски језик и јужнословенску књижевност на Филозофском факултету у Никшићу. Члан је УКЦГ. Оснивач је и председник Демократске народне партије Црне Горе, председник Одбора за безбедност и одбрану Скупштине Црне Горе и члан председништва Демократског фронта, а уз све то „декларисани политички затвореник”.
Почевши од 2007. до 2020. године објавио је шест песничких збирки: Депонија снова, Авлија бивших, Дневник ситних грехова, Електронска идентификација бирача, Нијеми дијалози и Робијашки рефрени за коју је добио награду „Мирко Бањевић”. Његова поезија заступљена је у више колективних песничких збирки и антологија аутора с простора бивше СФРЈ, као и у антологијама црногорске поезије.
За роман Обала несанице добио је више значајних књижевних признања: награду уредништва, сарадника и читалаца Јежа, „Слободан Костић”, за хумор у сатири; угледну књижевну награду „Радоје Домановић”, Удружења књижевника Србије за најуспешнији сатирични роман објављен у 2021. години; награду Књижевног друштва Косова и Метохије за 2021. годину „Велика Грамата”, највеће признање за књижевно стваралаштво, очување српског језика и културе, које то Друштво традиционално додељује угледним ствараоцима српског говорног подручја.
У свом роману Обала несанице, аутор маниром писца дијагностичара сагледава феномен диктатуре у једној имагинарној афричкој државици, Обали Несанице, која неодољиво подсећа на Црну Гору, у којој диктатор Милтон усавршава екстремне и морбидне облике диктатуре уз ретко виђене примере алијенације великог Вође од свог „вољеног народа”, све уз обилату помоћ западних моћника. Кнежевић притом на високо софистициран начин успева да се издигне изнад сваког јефтиног реваншизма, користећи пародичан исказ да читаоца доведе до тога да се уз осмех опрашта од великих снова великих диктатора, и да трага за својеврсним оправдањима за њихово лидерство, често потпуно алогично, али тим пре моћније у очима сваке заслепљене нације, опчињене љубављу према Великом вођи, спремне да сања са њим снове о вечности свега па и власти, и мисији малог народа у светским оквирима. Књига открива морбидну страну личности кроз гротескне сцене, односе међу јунацима и дијалоге којима се урушавају сви људски критеријуми у светлу политичке и свеукупне фарсе.
Кнежевић је тако упечатљиво показао широк морбидан спектар људских порока, који екстремно, као цветови зла, ничу око владаревог трона у сенци великог Вође.
Желидраг Никчевић, књижевни критичар, дао је свој осврт на бритку сатиру Кнежевића говорећи да је био фасциниран његовом енергијом демаскирања политичке и друштвене збиље, при чему је у првом плану екстремни, беспоштедни Кнежевићев црни хумор и специфична реторичка техника-продужени иронични, пародични и сатирични исказ, скоро приповедачки, са узастопним, полумрачним гогољевским поентама. Никчевић је истакао да је пред нама човек са вишеструким и драгоценим талентима, још непрочитан песник, у прози брилијантан сатиричар, а онда и просто храбар човек који се стицајем околности нашао у вихору политичке борбе српског народа у Црној Гори.
Говорећи о књизи, саиздавач и уредник Радомир Уљаревић, приметио је да је Обала несанице „…изазвала више дејства но ма који државни удар, а имали смо их онолико…”.
Врхунац промоције свакако је било учешће бескрајно духовитог Кнежевића који је саопштио публици да је роман написао јер је био принуђен, док је четири месеца био затворен носећи наногвицу. Буре смеха изазвали су и стихови Робијашких рефрена које је Кнежевић написао током честих боравака у затвору у Спужу.
Модератор програма била је Сања Демировић, архивист.
