RS 002 F. 470 ЗБИРКА ГРАЂАНСКИХ ЛИЧНИХ ДОКУМЕНАТА

Назив:			ЗБИРКА ГРАЂАНСКИХ ЛИЧНИХ ДОКУМЕНАТА
Сигнатура:			RS 002 F. 470
Ниво описа:			ЗБИРКА
Распон грађе:			1743-1923
Историјат фонда/збирке:			„Напомене и објашњења”, које су део „Инвентара” (V. Mihajlović; M. Samsonijevski, „Inventar vandrovki Istorijskog arhiva AP Vojvodine”, Досије Збирке Ф.470: 1/5.) тврде да се Збирка најпре, још пре Другог светског рата, састојала из осам фасцикли у којима су биле вандровке заједно са служинским књижицама, пореским књижицама, путним исправама „и неким другим врстама легитимација” (Исто, стр. 1). Ревизијом 1963. године формирана је збирка која се састојала само од вандровки, око 120 књижица, из периода 1822–1875. године. О Збирци вандровки сведочи, такође, и један од текстова у часопису „Архивист” (Laslo Tot, „Zbirka vandrovki u Istorijskom arhivu AP Vojvodine”, у: „Arhivist”, бр. 1–4/1966–1967, Savez društava arhivista Jugoslavije, Beograd, 1966–1967, стр. 51–57.). Међутим, из побројаних извора не можемо да закључимо шта се у периоду формирања Збирке вандровки десило са осталим врстама исправа. У Досијеу Збирке Ф.470 налази се Образац I Збирке вандровки израђен 1968. године. Између осталог, тамо су дати извесни подаци о доспећу вандровки у Архив Војводине, који су другачији у односу на податке из „Напомена и објашњења”: „Један део књижица потиче из фондова Мађарског земаљског архива у Будимпешти, док се други део вандровки до 1956. године чувао у Државној архиви у Новом Саду. Од 1956. године збирка се налази у Државном архиву АПВ у Сремским Карловцима” (Досије Збирке Ф. 470: 2/5) У досијеу Збирке се, такође, налази још један Образац I, непознатог датума израде, у вези са путним исправама и војним књижицама из периода 1885–1891. година. На сличан начин као и код вандровки каже се: „Један део пасоша и војних књижица потиче из Мађарског земаљског архива у Будимпешти, док се други део збирке чувао у регионалним архивима Војводине. Од 1956. године збирка се налази у Државном архиву АПВ у Сремским Карловцима” (Исто: 3/5). На основу ових података, а друге нисмо пронашли, није потпуно јасно када је формирана збирка са путним исправама и војним књижицама. Може се претпоставити да се то десило у истом периоду када је, такође, формирана и Збирка вандровки. Такође није јасно како се збирка са путним исправама и војним књижицама тачно звала, који је био њен садржај, да ли је садржавала још неке врсте исправа, односно шта је било са осталим врстама исправа које се спомињу у „Инвентару вандровки историјског архива АП Војводине.” Године 1977. имамо, већ, јединствену „Збирку вандровки и путних исправа 1822–1891”. Према расположивим подацима није јасно када је дошло до ревизије, тј. до спајања вандровки и путних исправа у јединствену збирку. Такође није јасно ког садржаја је била ова збирка. Међитим, према Досијеу Збирке Ф. 470 потпуно је извесно да је њена архивска грађа, у наредном периоду, била прикључена „Збирци мајсторских и калфенских диплома”, а поновно издвајање у засебну збирку догодило се на основу ревизије архивске грађе извршене 1989/90. године (Досије Збирке Ф. 470: Радни картон и извештај о ревизији, 4/3). На тај начин је формирана „Збирка вандровки и путних исправа 1810–1909”, која је имала следећих шест серија: „Вандровке”, „Радне књижице”, „Пасоши”, „Војне књижице”, „Војне отпуснице” и „Радне књижице за служинчад” (Исто: 5/5, 6/5). Већ следеће 1991. године, према Радном картону, извршена је нова ревизија збирке. Додате су нове архивске јединице, а такође је израђена и нова класифкација архивске грађе у збирци. На тај начин смо добили још две серије у збирци: „Књижице за торбарење” и „Вариа”, а и нове граничне године: 1743–1909 (Исто: Аналитички инвентари, 7/5 и Белешка о збирци, 8/5). Међутим, консултујући „Анекс за аналитичке инвентаре израђене 1991. године” (Исто: 9/5), а за који анекс се не зна тачно када је израђен, увиђамо опет нову класификацију архивске грађе унутар збирке, тј десет серија: Књижице за служинчад, Радне књижице, Књижице за трговање, Књижице за вандровање, Пасоши за иностранство, Личне легитимације, Војне књижице, Сточни пасоши, Војне отпуснице и Вариа. Нова ревизија Збирке, 2008. године, задржала је постојеће серије, али је донела померање појединих архивских јединица из серије у серију (Исто: 10/3). Такође су направљени комплетни аналитички инвентари за сваку серију понаособ (Исто: 11/5). Коначно, 2013. године се приступило новој ревизији Збирке са намером да се она доведе у стање које ће бити трајног карактера (Детаљан извештај о ревизији види у: Досије Збирке Ф. 470: 13/3). У том смислу је на првом месту било нужно да се разнородне серије докумената доведу у јединствени контекст. Основни корак ка том циљу представљала је нова класификација архивске грађе. Промењени су називи већине серија, неке од ранијих серија докумената су укинуте, а формиране су, такође, нове серије. У Збирци се сада налази седам серија: I Служинске књижице, II Радне књижице, III Књижице за торбарење, IV Вандровке, V Путне исправе, VI Сточне исправе и VII књижице за просјачење. Збирки је прикључена комплетна архивска грађа „Збирке Рудолфа Шмита 1850–1856”, Ф. 438, 1268 архивских јединица. Збирки је, такође, прикључено још 256 архивских јединица, које су до сада или биле у „Збирци Вариа”, Ф. 469, или, пак, у претходном периоду нису биле ни у једном фонду и ни на који начин нису биле евидентиране. Такође је мањи број докумената премештен из Збирке у друге збирке: „Ф. 469 Збирка Вариа” и „Ф.468 Збирка мајсторских и калфенских диплома 1754–1912”. Комплетно ревидираној збирци је дат и нови назив: „Збирка грађанских личних докумената (1743–1923)”. Израђена су и научно-информативна средства: сумарни инвентар са историјском белешком, као и аналитилки инвенатар за комплетну збирку.
Преузимање грађе:			Најстарије податке о Збирци можемо пронаћи у „Инвентару вандровки Историјског архива АП Војводине” (V. Mihajlović; M. Samsonijevski, „Inventar vandrovki Istorijskog arhiva AP Vojvodine”, Досије Збирке Ф.470: 1/5.). Према „Напоменама и објашњењима” од 20. априла 1963. године (Исто, стр. 1), којe су саставни део Инвентара, Збирка се налазила у Архиву Војводине „вероватно још пре последњег рата” (Други светски рат).
Оквир и садржај:			Грађанска права су се у Аустријској монархији развијала постепено током XVIII и XIX века. Најпре су она важила као права грађанског сталежа, занатлија и трговаца, на обављање свог занимања и слободу кретања. Кодификација грађанских права извршена је „Општим грађанским закоником за немачке наследне земље у Аустријској монархији” (Allgemeines Burgerliches Gesetzbuch für die deutschen Erbländer der Oesterreichischen Monarchie, I–III Th, Hof-und Staatsbuckerey, Wien, 1811; Аустријски грађански законик, превео Драгољуб Аранђеловић, Архив за правне и друштвене науке, Београд, 1906) од 1. јуна 1811. године. Након 1848. године и потпуног укидања феудализма грађанска права постају општа. Архивска грађа „Збирке грађанских личних докумената 1743–1923”, Ф. 470, која се чува у Архиву Војводине, представља значајан извор за проучавање историје тог периода и развоја грађанских права. Један од начина остваривања грађанских права представљала је могућност поседовања личних документа. Њима се доказивао идентитет и грађанство (држављанство), а служила су и као путне и радне исправе. У Збирци се налазе: служинске књижице, радне књижице, књижице за торбарење, вандровке, путне исправе, сточне исправе и књижице за просјачење.
Допуне:			Могућа су накнадна додавања докумената у оквиру свих серија и подсерија.
Систем сређивања:			Збирка садржи седам серија: I Служинске књижице, II Радне књижице, III Књижице за торбарење, IV Вандровке, V Путне исправе, VI Сточне исправе и VII књижице за просјачење, као и три подсерије: I-1 Потврде за издавање служинских књижица, II-1 Потврде за издавање радних књижица и IV-1 Документа о издатим вандровкама.
Услови доступности:			Слободан приступ уз поштовање законских одредби.
Услови објављивања или умножавања:			Одлуком Архива.
Језик и писмо архивске грађе:			немачки (готица), српски (ћирилица), латински (латиница), словеначки (латиница), румунски (ћирилица), француски (латиница), италијански (латиница), словачки (латиница), чешки (латиница), руски (ћирилица), пољски (латиница), дански (готица), мађарски (латиница)
Физичке особине и технички захтеви:			Архивска грађа је на папиру. Један број предмета захтева лечење.
Информативна средства:			Сумарни инвентар Историјска белешка Аналитички инвентар Архивски фондови и збирке у архивима и архивским одељењима у СФРЈ, САП Војводина, Сремски Карловци, 1977. 29-80.
Постојање и место чувања оригинала:			Оригинали се чувају у Архиву Војводине.
Постојање и место чувања копија:			Копије не постоје.
Сродне јединице описа:			RS 002 F. 468 ЗБИРКА ДИПЛОМА ПРОФЕСИЈА И ЗАНИМАЊА (ЗБИРКА)
Напомена о објављивању:			Зоран Стевановић: „Збирка грађанских личних докумената (1743-1923). Изворна архивска грађа у Архиву Војводине„, у: „Записи. Годишњак Историјског архива Пожаревац”, год. 2/ бр. 2, Историјски архив Пожаревац, Пожаревац, 2013.