RS 002 F. 126 КРАЉЕВСКА БАНСКА УПРАВА ДУНАВСКЕ БАНОВИНЕ

Назив:			КРАЉЕВСКА БАНСКА УПРАВА ДУНАВСКЕ БАНОВИНЕ
Сигнатура:			RS 002 F. 126
Ниво описа:			ФОНД
Седиште:			НОВИ САД
Распон грађе:			1929-1941
Датуми постојања творца:			1929-1941
Обим и носач записа јединице описа:			метара: 613,84, књига: 1504, кутија: 4241
Назив/Име ствараоца(лаца):			Краљевска банска управа Дунавске Бановине – Нови Сад
Историјат творца:			Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године назив Краљевине СХС промењен је у Краљевина Југославија. Истим Законом је уместо дотадашње поделе земље на области, целукупна државна територија подељена на 9 бановина, а једна од њих је била Дунавска бановина. У територијалну надлежност Краљевске банске управе Дунавске бановине ушли су: Банат, Бачка, Барања, Срем и северни део Србије до Крагујевца. Мањи део Срема, срезови Сремска Мировица и Шид и град Сремска Митровица, припали су Савској бановини, али већ 1930. године и ове области су ушле у састав Дунавске бановине. Земун и Панчево су заједно са управом града Београда чинили посебну управну целину под називом Управа града Београда. На челу управе Дунавске бановине налазио се бан кога је указом, на предлог министра унутрашњих послова, постављао краљ. Бан је имао највишу политичку и управну власт у Бановини, као и право коначног решавања по свим предметима решаваним у одговарајућим одељењима Банске управе. Саветодавни орган бана било је Банско веће, чије је чланове постављао министар унутрашњих послова, на предлог бана. Његови чланови се нису смели мешати у послове управних власти, али су били дужни да прате економске, социјалне, просветне и културне прилике у срезовима и градовима где су живели и да о својим запажањима извештавају бана. Краљевска банска управа Дунавске бановине имала је следеће организационе јединице: Кабинет бана, I опште одељење; II управно одељење; III пољопривредно одељење; IV одељење за просвету; V техничко одељење; VI одељење за социјалну полититику и народно здравље; VII финансијско одељење; VIII одељење за трговину, индустрију и занатство. Банска управа је своје задатке остваривала путем нижих органа власти – среских начелстава, градских поглаварстава и предстојништва градских полиција у већим градовима, као и општинских управа на подручју Бановине. Органи надређени Банској управи били су Министарски савет (влада), Министарство унутрашњих послова и ресорна министарства за поједине гране управе. Поред среских начелстава и општинских поглаварстава на подручју Бановине су за поједине гране управе постојали су и специјални органи, као на пример окружни инспекторати које је, у сагласности са преседником владе, оснивао министар унутрашњих послова. Инспекторати су били помоћни органи бана за послове јавне безбедности. На подручју Дунавске бановине ови инспекторати су постојали у Великом Бечкереку, Сомбору, Смедереву и Крагујевцу. Стваралац фонда је престао са радом априла 1941. године, окупацијом Краљевине.
Историјат фонда/збирке:			Према белешкама др Бранка Бастајића, део архивске грађе и регистратурског материјала настао радом КБУ ДБ је уочи 6. априла 1941. године пребачен у Аранђеловац, али је тај материјал углавном враћен и предат мађарским окупационим властима. Такође, један део материјала, као и цела библиотека, био је привремено смештен код Техничког одељка при срезу врачарском у Београду, али се о судбини тог материјала ништа не зна. По неким тврђењима, део архивске грађе и регистратурског материјала био је пренет у Смедерево, где се налазио све време немачке окупације Србије. Архивску грађу и регистратурски материјал КБУ ДБ, који су остали у Новом Саду, мађарске окупационе власти су вероватно већ током 1941. године почеле да деле по територијалној припадности, на документацију која се односи на Србију, Банат, Мађарску и Независну државу Хрватску. Овај посао спроведен је доследно за грађу свих одељења КБУ ДБ, сем за грађу Техничког и Финансијског одељења, и део грађе Општег одељења (персонални досијеи). Том приликом не само да су издвајани предмети, већ су често издвајана и акта унутар предмета. За овако издвојене скупине предмета и аката сачињени су и вештачки деловодни протоколи (на мађарском језику). Овако издвојена и пописана грађа требало је да буде предата горе поменутим државама и покрајинама, али је само један део из Управног одељења КБУ ДБ пренет у Зрењанин. Остатак је у оваквом стању дочекао преузимање од стране Архива Војводине.
Преузимање грађе:			Регистратурски материјал и архивска грађа настали радом Краљевске банске управе Дунавске бановине, Нови Сад преузета је од Извршниг већа НС АПВ 1956. године, приликом сеобе Архива из Новог Сада у Сремске Карловце. Записника о примопредаји из 1956. године нема, али се подаци могу пронаћи у фонду Ф.121 592/1956. У књизи улазног инвентара Архива Војводине овај пријем је заведен под редним бројем 39. Мањи део материјала и грађе је Историјски архив Зрењанин предао Архиву Војводине 1963. године (напомена: недостаје Записник о примопредаји 01-162/1963). У књизи улазног инвентара АВ пријем из 1963. године је заведен под редним бројем 89. Један део регистратурског материјала, настао радом творца односно V и VI одељења, је примљен у Архив Војводине приликом примопредаје Писарнице Извршнног већа АПВ, у периоду фебруар – април 1964. године, заједно са регистратурским материјалом других покрајинских органа управе. Овај пријем је заведен под редним бројем 92 у књизи улазног инвентара Архива Војводине (Записник о примопредаји 01-169/1-64 од 27.05.1964. године). Примљена је грађа Инспекције парних котлова у количини од 288 пакета списа и 43 књиге (односи се на период 1926-1941), Техничко одељење бившег Министарства грађевина у количини од 123 пакета списа (односи се на период 1926-1941) и Хидротехнички одсек Банске управе – Нови Сад у количини од 127 пакета списа и 72 књиге (односи се на период 1926 – 1941). Историјски архив из Сомбора предао је Архиву Војводине 2004. године (Записник о примопредаји 031.5-1/2004) део архивске грађе Дунавске бановине (именске регистре из 1936. године). У књизи улазног инвентара АВ овај пријем је заведен под редним бројем 350. Јавно предузеће „ Путеви Србије ” предало је Архиву Војводине 2011. године (Записник о примопредаји 031.5-9/2011) архивску грађу петог одељења Краљевске банске управе Дунавске бановине. Овај пријем је у књизи улазног инвентара заведен под редним бројем 405.
Оквир и садржај:			Оквир и садржај ће бити дати на нивоу сваког подфонда.
Допуне:			Допуне се не очекију.
Систем сређивања:			Фонд Ф.126 је сређен регистратурски по принципу провенијенције. Фонд је систематизован у девет подфондова: Кабинет бана, I Опште одељење; II Управно одељење; III Пољопривредно одељење; IV Одељење за просвету; V Техничко одељење; VI Одељење за социјалну полититику и народно здравље; VII Финансијско одељење; VIII Одељење за трговину, индустрију и занатство. Највећи део архивске грађе сређен је хронолошки, по годинама и бројевима деловодног протокола. Мањи део грађе у оквиру свих одељења сређен је по тематским групама или серијама докумената, по формалним карактеристикама. Изузетак представља V Техничко одељење, где је регистратурски материјал код ствараоца фонда сређиван и архивиран по тематском принципу, који је задржан и приликом сређивања у Архиву.
Услови доступности:			Слободан приступуз поштовање одредаба Закона о културним добрима РС, 1994.
Услови објављивања или умножавања:			Одлуком Архива.
Језик и писмо архивске грађе:			српски (ћирилица), немачки (латиница), мађарски (латиница), хрватски (латиница), словеначки (латиница), македонски (ћирилица), румунски (латиница), енглески (латиница), француски (латиница), италијански (латиница)
Физичке особине и технички захтеви:			Архивска грађа је на папиру и добро је сачувана. Микрофилмована архивска грађа се налази на микрофилмским ролнама од 35 милиметара.
Информативна средства:			Сумарни инвентар Историјска белешка Аналитички инвентар Архивски фондови и збирке у архивима и архивским одељењима у СФРЈ, САП Војводина, Сремски Карловци, 1977. 29-80. Водич кроз архивске фондове. Архив Војводине I I, Нови Сад, 1991. Водич кроз архивске фондове Архива Војводине, Нови Сад, 1999.
Постојање и место чувања копија:			Део архивске грађе VI Одељења за социјалну полититику и народно здравље је микрофилмован (65.494) и налази се на ролнама бр. 846 – 865 и 873 – 969.
Сродне јединице описа:			RS 002 F. 112 ОБЛАСТ БАЧКА (ФОНД) RS 002 F. 113 ОБЛАСТ БЕОГРАДСКА (ФОНД) RS 002 F. 114 ОБЛАСТ СРЕМСКА (ФОНД) RS 002 F. 91 МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. – ОДСЕК ЗА БАНАТ, БАЧКУ И БАРАЊУ (ФОНД) RS 002 F. 95 ЖУПАНИЈСКИ АГРАРНИ УРЕД (ФОНД) RS 002 F. 97 ОБЛАСНА ИНСПЕКЦИЈА РАДА (ФОНД) RS 002 F. 96 ОБЛАСНА ИНСПЕКЦИЈА РАДА (ФОНД) RS 002 F. 101 ДУНАВСКА ФИНАНСИЈСКА ДИРЕКЦИЈА (ФОНД) RS 002 F. 108 ИНСПЕКЦИЈА ПАРНИХ КОТЛОВА (ФОНД) RS 002 F. 109 ИНСПЕКЦИЈА ПАРНИХ КОТЛОВА (ФОНД) RS 002 F. 125 ОКРУЖНИ ИНСПЕКТОРАТ ДУНАВСКЕ БАНОВИНЕ (ФОНД) RS 002 F. 413 НАЦИОНАЛНИ ПАРК „ФРУШКА ГОРА” (ФОНД) RS 002 F. 129 УДРУЖЕЊЕ СЛУЖБЕНИКА ФИНАНСИЈСКОГ ОДЕЉЕЊА КБУ ДУНАВСКЕ БАНОВИНЕ У НОВОМ САДУ (ФОНД) RS 002 F. 136 УДРУЖЕЊЕ БАНОВИНСКИХ ЧИНОВНИКА И СЛУЖБЕНИКА ДУНАВСКЕ БАНОВИНЕ (ФОНД) RS 002 F. 133 АПОТЕКАРСКА КОМОРА – СЕКЦИЈА ЗА ДУНАВСКУ БАНОВИНУ (ФОНД) RS 002 F. 141 САВЕЗ УДРУЖЕЊА БАНОВИНСКИХ ЧИНОВНИКА И СЛУЖБЕНИКА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (ФОНД) RS 002 F. 160 УДРУЖЕЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ АГРОНОМА – СЕКЦИЈА ЗА ДУНАВСКУ БАНОВИНУ (ФОНД) RS 002 F. 146 ПОЉОПРИВРЕДНА КОМОРА ДУНАВСКЕ БАНОВИНЕ (ФОНД) RS 002 F. 527 ПОДУНАВСКА ОБЛАСТ (ФОНД) RS 002 F. 155 ИНТЕРРЕСОРНА КОМИСИЈА (ФОНД) RS 002 F. 156 ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА БАНАТСКОГ, ТЕХНИЧКО ОДЕЉЕЊЕ (ФОНД) RS 002 F. 142 ПЕНЗИОНИ ФОНД ОПШТИНСКИХ СЛУЖБЕНИКА ДУНАВСКЕ БАНОВИНЕ (ФОНД) RS 002 F. 102 НАДЛЕШТВО ПОДБАНА ЗА БАНАТ, ИНСПЕКЦИЈА ПАРНИХ КОТЛОВА (ФОНД) RS 002 F. 98 КОМИСИЈА ЗА ЛИКВИДАЦИЈУ АГРАРНЕ РЕФОРМЕ (ФОНД) RS 002 F. 99 КОМИСИЈА ЗА ЛИКВИДАЦИЈУ АГРАРНЕ РЕФОРМЕ (ФОНД)