| Назив: | БАЧКО – БОДРОШКА ЖУПАНИЈА | ||
| Сигнатура: | RS 002 F. 2 | ||
| Ниво описа: | ФОНД | ||
| Седиште: | БАЈА, СОМБОР | ||
| Распон грађе: | 1688-1849 | ||
| Датуми постојања творца: | 1699-1849 | ||
| Обим и носач записа јединице описа: | метара: 158,2, књига: 249, кутија: 1272 | ||
| Назив/Име ствараоца(лаца): | БАЧКО-БОДРОШКА ЖУПАНИЈА | ||
| Историјат творца: | Након ослобођења од Турака поново су успостављене средњовековне жупаније Бачка и Бодрошка, дипломама цара Леополда I од децембра 1699. године. Бачка је обухватала северну а Бодрошка јужну половину бачке области. Због спорне међусобне територије и разграничења са Потиском војном границом (развојачена 1751) невелика Бодрошка жупанија није могла да заживи него него је инкорпорирана у Бачку. Државни сабор у Пожуну је тек 1802. године коначно верификовао и прихватио стварно стање, које постоји од 1730. године, законски прогласивши њихово уједињење у једну Бачко-бодрошку жупанију. Током XVIII и прве половине XIX века обухватала је целокупну географску област Бачке осим Шајкашке која је била у војној јурисдикцији: територија оивичена Дунавом са запада и југа, Тисом са истока, док се на северној страни простирала нешто изнад вароши Баје на Дунаву и дијагонално до испог града Сегедина на Тиси. Управно је била подељена на срезове: првобитно три а по припајању Потисија – четири. Горњем, Средњем, Доњем и Потиском срезу прикључио се 1811. Телечки срез, а 1838. постојећи срезови су подељени на два дела. Имала је чак три слободна краљевска града, Нови Сад, Сомбор (жупанијско седиште) и Суботицу, са својим привилегијама и издвојеном јурисдикцијом. Привилеговани Потиски крунски дистрикт егзистирао је као прелазни облик из војне у жупанијску власт. Осим у периоду 1786–1790, када је Јосиф II привремено укинут жупанијски систем, Жупанија је деловала до Револуције 1848/49. године. После периода Баховог апсолутизма Бачко-бодрошка жупанија је 1861. године наставила постојање у измењеном облику и новим друштвено-политичким околностима до коначног укидања након Првог светског рата. Жупаније су биле део државне цивилне власти, облик обласне самоуправе и основне административно-територијалне јединице Угарске. На челу Жупаније је био велики жупан чији је задатак био да надзире администрацију и аутономију али је у рукама поджупана (који је имао и свог заменика) фактички био сав управни живот. Под њима су се налазила разне службе и службеници: нотар (бележник), фишкал (правобранилац), благајник и жупанијско рачуноводство, среске власти (срески начелници, подначелници и заклетници), физик (лекар), судије итд. Сва питања решавана су на генералним и партикуларним конгрегацијама (седницама), одржаваним првобитно у више места (Баја), а касније фиксираних у жупанијском средишту Сомбору где је изграђено наменско здање. На њима су разматрани и решавани разнородни предмети, дописи Угарског намесничког већа и осталих органа цивилне и војне управе, објављиване царске наредбе и разматране разне представке, молбе и жалбе. Доминантан језик жупанијске администрације и сачуване грађе, изузев кратког периода са немачком администрацијом (1786–1790), био је латински до тридесетих година XIX века када примат преузима мађарски. |
||
| Историјат фонда/збирке: | После престанка рада творца фонда архивски материјал остао је у жупанијској згради у Сомбору, одакле је пренета у Државну архиву у Новом Саду. Архивски фонд Бачко-бодрошке жупаније је првобитно био јединствен (1688–1918) са следећим организационим јединицама или серијама у периоду до 1849. године: Конгрегације, Политички протокол, Велики жупан, Војни одсек, Жупанијски суд, Грађански суд, Кривични суд, Субалтерни суд, Преки суд, Грунтовни суд, Стечајни суд, Сирочадски сто, Усмена парница, Властелински суд, Урбаријални суд, Финансијско звање. Према архивистичким упуствима о формирању и разграничењу фондова, фонд је подељен подељен према историјским периодима који су иза себе оставили различиту грађу: до 1849. (Ф. 2), и од 1861. до 1918. (Ф. 421). Истоимени фонд Архива Војводине Ф. 78 садржи грађу насталу у новој држави после 1918. године. Архивски фонд (бр. 2) Бачко-бодрошка жупанија (1688-1849) је један од највреднијих архивских фондова који се чувају у Архиву Војводине и категоризован је као фонд од изузетног значаја. Фонд се од 60-тих година XX века сређује и обрађује. Архивистички је сређен, урађен је Сумарни инвентар (1989), израђена је Историјска белешка о фонду која детаљније говори о Жупанији у првом веку постојања, њеној организацији и канцеларијском пословању. Фонд је у целости микрофилмован, а оштећени документи су повремено лечени (ламинирани). Да би ову занимљиву и вредну архивску грађу приближили научним истраживачима и другим корисницима архивске грађе, за овај архивски фонд израђена су научно- информативна средства ужег типа: регеста и аналитички описи (1688–1810). Велико интересовање за овај фонд определили је Архив Војводине да приступи публиковању њихових одабраних садржаја. Архив је до сада у едицији Научно- информативна средства о архивској грађи објавио десет свезака одабраних садржаја докумената из овог фонда у серији/ колекцији VIII. Прва свеска објављена је у Сремски Карловцима 1987. године (поново 1999. у Новом Саду), док је осталих девет објављено у Новом Саду 1991–1998. и 2005. године. |
||
| Преузимање грађе: | После престанка рада творца твонда архивски материјал остао је у жупанијској згради у Сомбору. По одлуци Бана Дунавске бановине (I бр. 17306/1937) архива некадашње Бачко-бодрошке жупаније пренета је етапно и поступно, жељезницом у вагонима, из Сомбора у Државну архиву у Новом Саду „где ће се она као власништво Дунавске бановине даље чувати, средити и у научне сврхе искоришћавати…” (Ф. 126, I бр. 37344/1939). Главнина грађе тада јединственог фонда је на тај начин пренета, а касније су из историјских архива у Новом Саду и Сомбору пренети заостаци, и друге пронађене припадајуће књиге и списи. | ||
| Оквир и садржај: | Бачко-бодрошка жупанија, као и друге жупаније, била је део државне цивилне власти, облик обласне самоуправе и основна административно-територијалне јединице преко које се преламао целокупни живот тога доба, тако да њен садржај обухвата најразличитије теме из свих области друштва. Споменимо неке групе: наредбе владара и палатина; окружнице Угарског намесничког већа и Угарске дворске канцеларије; дописи разних државних надлештава, жупанија и војних команди; молбе и жалбе приватних лица; уредбе и упутства великог жупана; извештаји среских начелника; постављање општинских функционера; списи о утврђивању племства; вашарске привилегије; урбаријални односи; документација о организовању, снабдевању и функционисању војске; документација о деловању цркве; просветна питања; списи о болестима и здравственој заштити; штете од елементарних непогода; изградња цркава, школа, зграда и инфраструктурних објеката; рад жупанијских комисија; смртне казне, парнице и остали судски списи; мобилизација радне снаге; документација о повластицама; финансијски прикази буџета, порез, жупанијски приходи и расходи, обвезнице, признанице и друга финансијска документација, издржавање сирочади, лимитације цена итд. | ||
| Допуне: | Не очекују се допуне већег обима. | ||
| Систем сређивања: | Фонд Бачко-бодрошке жупаније конституисан је тако да су првобитном делу, насталом радом жупанијске администрације, прикључене друге целине из исте године настале радом судова, војске, комисија, села и др., схваћене као део жупанијске управе. Основна карактеристика његове структуре је подела на године, где се грађа по врстама циклично понавља из године у годину. Креће се од конгрегационих и др. жупанијских списа, следе судови (жупанијски, властелински, кривични, грађански, урбаријални), а на крају су финансијски списи и рачуни (жупанијски, општински, сирочадски). Понекад наилазимо на тематске групе и војне списе. Дискурс преставља период 1786–1790. година када се грађа жупанијских конгрегација водила се под називом Политички протокол, јер је Уредбом Јосифа II укинут жупанијски систем, забрањене конгрегације и рад жупанијских судова. Уведени су још Војни протокол и Субалтерни суд. Године се даље деле на инвентарне јединице – кутије које, по могућности, садрже само једну врсту грађе или одређену целину, па практично представљају део структуре фонда. Кутије се деле на предмете, а ови се изражавају у оквиру године или кутије (архивски број). Документа, у зависности од врсте, су унутар кутија одељена граничницима по конгрегацијама, организациоми јединицама, местима, хронолошким одредницама и др. Предмети у оквиру фондoвских целина већином су сређени су по принципу провенијенције, тј. према првобитном регистратурском поретку и сигнатурама исписаним на полеђини сваког документа. Изузетак чине списи без сигнатуре. Пошто је било очигледно да припадају фонду и његовим целинама хронолошки су сређени и смештени на крају конгрегација и других организационих јединица. Књиге су сређене по врастама а унутар сваке хронолошки и имају одвојену нумерацију од списа. |
||
| Услови доступности: | Слобoдан приступ уз поштовање одредаба Закона о културним добрима РС , 1994. | ||
| Услови објављивања или умножавања: | Слободно објављивање и умножавање на основу Одлуке Архива. | ||
| Језик и писмо архивске грађе: | латински (латиница), славеносрпски (ћирилица), румунски (ћирилица), италијански (латиница), словачки (латиница), чешки (латиница), српскохрватски (латиница), хебрејски (хебрејско писмо), српски (ћирилица), немачки (готица), мађарски (латиница) | ||
| Физичке особине и технички захтеви: | Архивска грађа је на папиру и већим делом је добро сачувана.Један део грађе је раније лечен (ламиниран), а одређен број докумената (кроз цео фонд) је потребно лечити. | ||
| Информативна средства: | Сумарни инвентар Историјска белешка Аналитички инвентар Геогрефски регистар Именски регистар Предметни регистар Регеста Архивски фондови и збирке у архивима и архивским одељењима у СФРЈ, САП Војводина, Сремски Карловци, 1977. 29-80. Водич кроз архивске фондове. Архив Војводине I, Сремски Карловци, 1977. Водич кроз архивске фондове Архива Војводине, Нови Сад, 1999. |
||
| Постојање и место чувања оригинала: | Оригинали се чувају у Архиву Војводине. | ||
| Постојање и место чувања копија: | Фонд је микрофилмован. | ||
| Сродне јединице описа: | RS 002 F. 10 ТАМИШКА ЖУПАНИЈА (ФОНД) RS 002 F. 408 СУБАЛТЕРНИ СУД ЗА ТАМИШКУ, ТОРОНТАЛСКУ И КРАШОВСКУ ЖУПАНИЈУ (ФОНД) RS 002 F. 11 ТОРОНТАЛСКА ЖУПАНИЈА (ФОНД) RS 002 F. 423 ТАМИШКА ЖУПАНИЈА II (ФОНД) RS 002 F. 422 ТОРОНТАЛСКА ЖУПАНИЈА II (ФОНД) RS 002 F. 421 БАЧКО БОДРОШКА ЖУПАНИЈА II (ФОНД) |
||
| Сродне јединице описа ван архива: | Хрватски државни архив, Вировитичка жупанија, HR-HDA-33 Хрватски државни архив, Вараждинска жупанија, HR-HDA-32 Хрватски државни архив, Сријемска жупанија, HR-HDA-31 Хрватски државни архив, Крижевачка жупаније, HR-HDA-28 Хрватски државни архив, Пожешка жупанија, HR-HDA-29 Хрватски државни архив, Северинска жупанија, HR-HDA-30 Хрватски државни архив, Загребачка жупанија, HR-HDA-34 |
||
| Напомена о објављивању: | Аналитички инвентари: 1. Lajčo Matković, Bačko-bodroška županija, Sombor (1688–1849), Analitički inventar (1688–1728), sveska 1, Sremski Karlovci 1987. 2. Лајчо Матковић, Бачко-бодрошка жупанија (1688–1849), Каталог одабраних садржаја докумената, свеска 1 (1688–1728), Нови Сад 1999. 3. Milan Jakovljević – Lajčo Matković, Bačko-bodroška županija, Sombor (1688–1849), Katalog odabranih regesta (1727–1755), sveska 2, Novi Sad 1991. 4. Lajčo Matković, Bačko-bodroška županija, Sombor (1688–1849), Katalog odabranih regesta (1756–1770), sveska 3, Novi Sad 1992. 5. Lajčo Matković, Bačko-bodroška županija, Sombor (1688–1849), Katalog odabranih regesta (1771–1779), sveska 4, Novi Sad 1993. 6. Лајчо Матковић, Бачко-бодрошка жупанија (1688–1849), Каталог одабраних садржаја докумената, свеска 5 (1780–1784), Нови Сад 1994. 7. Лајчо Матковић – Тадија Гросингер, Бачко-бодрошка жупанија (1688–1849), Каталог одабраних садржаја докумената, свеска 6 (1785–1787), Нови Сад 1995. 8. Лајчо Матковић – Тадија Гросингер, Бачко-бодрошка жупанија (1688–1849), Каталог одабраних садржаја докумената, свеска 7 (1788-1789), Нови Сад 1996. 9. Лајчо Матковић, Бачко-бодрошка жупанија (1688–1849), Каталог одабраних садржаја докумената, свеска 8 (1790–1793), Нови Сад 1997. 10. Лајчо Матковић, Бачко-бодрошка жупанија (1688–1849), Каталог одабраних садржаја докумената, свеска 9 (1794–1800), Нови Сад 1998. 11. Дејан Јакшић, Бачко-бодрошка жупанија (1688-1849), Каталог одабраних садржаја докумената, свеска 10 (1801–1805), Нови Сад 2005; Стручни радови: |