| Назив: | ВРШАЧКА ЕПАРХИЈА | ||
| Сигнатура: | RS 002 F. 1 | ||
| Ниво описа: | ФОНД | ||
| Седиште: | ВРШАЦ | ||
| Распон грађе: | 1749-1938 | ||
| Датуми постојања творца: | 1481- Година оснивања није сигурна | ||
| Обим и носач записа јединице описа: | метара: 5,5, књига: 156 | ||
| Назив/Име ствараоца(лаца): | ВРШАЧКА ЕПАРХИЈА | ||
| Историјат творца: | Претпоставља се да је Вршачка епархија основанао 1481. у манастиру Месић крај Вршца. Вршачки епископ био је и Теодор, вођа Срба у Банатском устанку 1594. године. Обухватала је углавном крајеве Јужног Баната. Седиште епископа- диецезана није било увек у Вршцу, него повремено и у Карансебешу, па је тако ова епархија називана још и Карансебешком епископијом. Под јурисдикцију Вршачке епархије подпадали су и Румуни који су живели на њеној територији. Одвајањем Румунске православне цркве од Карловачке митрополије, основана је за Румуне 1866. посебна Карансебешка епархија са седиштем, у Карансебешу. Вршачкој епархији су припадала и четири манастира: Војловица, Месић, Златица и Базијаш. После Првога светског рата Вршачка епархија, чија се територија нашла тада у две државе, постала је део уједињене Српске православне цркве. После привременог решења о управној подели Епархије на делове у Краљевини Румунији и у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (1921), Устав СПЦ из 1931. године је озаконио да се део у матичној земљи уједини са Темишварско- Великокикиндском епархијом коју су такође пресекле државне границе. Тако је настала нова Банатска епархија са средиштем у Вршцу, док је стара Темишварска епархија обухватила парохије обе епархије које су се нашле у Румунији. | ||
| Историјат фонда/збирке: | Фонд се састоји само од књига које је немачки окупатор из Вршца однео 1943. године преко Београда и Прага у Беч, из архиве Банатске епархије која се налазила у канцеларији Вршачке конзисторије. Тадашња Војвођанска архива примила је преко Репарационе комисије 1947. године архивску грађу из Беча, од које је један део садржао списе Вршачке епархије. Архивски фонд Вршачке епархије (Ф. 1) категорисан је као фонд од великог значаја. Фонд је архивистички сређен, урађен је сумарни инвентар, израђен је предметни, именски и географски регистар за 25 књига: 6 књига протокола (Циркуларни и Протокол Конзисторије Административног и школског одбора, 1749–1887, књиге 27–32) и 19 књига Записника конзисторије (1791–1838, књиге 68–86). |
||
| Преузимање грађе: | Фонд се састоји само од књига које је немачки окупатор из Вршца однео 1943. године преко Београда и Прага у Беч, из архиве Банатске епархије која се налазила у канцеларији Вршачке конзисторије (Ф. 121, Комисија за реституцију, 161/47, 327/49). Тадашња Војвођанска архива примила је преко Репарационе комисије 1947. године архивску грађу из Беча у сандуцима, од којих је један део садржао архивску грађу епархија Темишварске и Вршачке. | ||
| Оквир и садржај: | Протоколи и разне књиге са подацима о административно-управном, верском и имовинском животу ове епархије. Основне теме конзисторијалних списа црква и њена организација (бир, богословије, црквени рачуни, ђакони–постављење и рукоположење, епархије, манастири, парохије, парохијалне сесије, свештенство–постављење и рукоположење, синђелије, упражњене парохије итд.), брачни живот и животна питања (болести, браколомство, прељуба, развод брака, склапање брака, смрт), правни поступци (тужба, уговори, затвори, казне, облигације, телесно кажњавање), војска (војни бегунци, нестали или погинули војници, заробљеници). Најчешћи актери су, поред свештеника, трговци, учитељи и професори, војници, занатлије, лекари и адвокати. | ||
| Допуне: | Допуне се не очекују. | ||
| Систем сређивања: | Грађа је архивистички сређена. Књиге архивског фонда су сређене су према врстама (индекси, протоколи, записници конзисторије, записници административног одбора, записници школског одбора и разно), а унутар сваке су у хронолошком поретку. | ||
| Услови доступности: | Слобoдан приступ уз поштовање одредаба Закона о културним добрима РС , 1994. | ||
| Услови објављивања или умножавања: | Слободно објављивање и умножавање на основу Одлуке Архива. | ||
| Језик и писмо архивске грађе: | српски (ћирилица), немачки (готица), мађарски (латиница), латински (латиница), славеносрпски (ћирилица) | ||
| Физичке особине и технички захтеви: | Фонд се састоји од рукописних укоричених књига (хартија). Књуге су у добром физичком стању. | ||
| Информативна средства: | Сумарни инвентар Геогрефски регистар Именски регистар Предметни регистар Архивски фондови и збирке у архивима и архивским одељењима у СФРЈ, САП Војводина, Сремски Карловци, 1977. 29-80. Водич кроз архивске фондове. Архив Војводине I, Сремски Карловци, 1977. Водич кроз архивске фондове Архива Војводине, Нови Сад, 1999. |
||
| Постојање и место чувања оригинала: | Оригинали се чувају у Архиву Војводине. | ||
| Постојање и место чувања копија: | Копије не постоје. | ||
| Сродне јединице описа: | RS 002 F. 4 ТЕМИШВАРСКА ЕПАРХИЈА (ФОНД) RS 002 F. 405 БАЧКА ЕПАРХИЈА (ФОНД) RS 002 F. 404 СИРОЧАДСКИ СТО БАЧКО – БОДРОШКЕ ЖУПАНИЈЕ (ФОНД) |
||
| Напомена : | Епархијска канцеларија, раније доставивши „инвентар двора у Вршцу“ предочила је да сва документација није враћена у земљу и да треба установити „шта је од библиотеке још остало у Бечу и Прагу / јер један део однете архиве налази се и у Прагу/.“ (Ф. 121, Комисија за реституцију, Пов. 13.) |