Рад митровачког Српског Сокола у години уједињења 1919-1920.
(кроз одборничке записнике и новинске натписе)
Приредио: Стево М. Лапчевић
Издавач
Архив Војводине
Главни и одговорни уредник
Др Небојша Кузмановић
Технички уредник
Марко Зрилић
Рецензент
Јевђа А. Јевђевић, Старешина Савеза Српски Соко
Прелом
Марко Зрилић
Соколи представљају словенску културну и националноослободилачку либерално и антиклерикално опредељену организацију која је настала у Чешкој 1862. под руководством и идејним усмерењем Мирослава Тирша.
„У настојању да окупи све словенске народе, Соколи су се позивали на либералне пароле Француске револуције, а окупљали су чланство разних вјера и сталежа. Због немогућности организирања славенских војних формација (народних гарди) у Аустро-Угарској, соколске старјешине су поставиле себи задатак да повежу славенске народе (соколска идеја свеславенства), у циљу да их припреме за борбу за остварење ‘територијалне и духовне слободе’. Соколски покрет се из Чешке брзо ширио у славенске покрајине Аустро-Угарске (Словенски сокол се организовао 1867, загребачки „Хрватски сокол“ 1874. итд).“
Међу Словенцима соколски покрет се појавио 1863, у Хрватској 1874, а 4 године касније основан је Хрватско-Словенски соколски савез. У Црној Гори јавља се 1906, а међу Србима као организован покрет 1905. управо у Срему, у Сремским Карловцима3 у чему је значајно место одиграла управо (Сремска) Митровица, односно њен песник Ђорђе Марковић Кодер који је у Сегедину давао часове гимнастике и мачевања сликару Стевану Тодоровићу, који је потом са Ђорђем Натошевићем (још једним Сремцем, Сланкаменцем), Јованом Ђорђевићем и Ђорђијем Гавриловићем почео да уводи и пропагира гимнастику у школе и међу омладину.