Марко Бранковић

Пречица или доскочица до вечности, несвесно или свесно бирана, подгуркивана страховима од истрошивости и жељом за домина – цијом и упорним трајањем зарад колективног опстанка. Отуда Бјелица бира Основно начело Лазе Костића: Лепо, Добро и Ко – рисно, као неуништиву оставштину која одржава људски род. Кроз цивилизацијски ходограм, Бјелица микропростор јединке, у распону од детињства до позне старости, смело и зналачки упоређује с макропростором човечанства, у распону од освита до модерног доба. Његов појединац је радознао, брз и спретан, он би да иде „иза линије“, у жудњи не за новим добром него за повратком на старо добро које памти предачким наслеђем као своје предодређено место

Научна монографија Одбрана Србије – Прилози за геополитику националне безбедности настала је као плод наше вишегодишње научне сарадње у којој смо настојали да одговоримо на више занимљивих и важних тематских области које су се, на директан или индиректан начин, тицале геополитике националне безбедности Србије и српског народа у целини. Део научних радова који чине садржај књиге урађен је коауторски, а други део је сачињен од ауторских радова које смо последњих година радили, како за потребе научних скупова, тако и за научне часописе чија је тематска опредељеност кореспондирала са нашим истраживачким интересовањима и научним пољима, који су се тицали дисциплинарног контекста геополитике и савремених међународних односа. Монографија је послужила и као легитимaн теоријски простор за промоцију нове геополитичке субдисциплине коју смо означили као геополитику нациoналне безбедности и која се временом конституисала у контексту геополитике као синтезне науке.

Књига је у великој мери написана хронолошким редом и фактографским навођењем чињеница. У питању је цели процес пројекта санације адаптације, уређења и довођења у функционално стање Доситејеве куће у селу Плавно.

У драматичном времену рушења Југославије, 1990. године, троје познатих Загрепчана, игром случаја сазнају да су деца са списка жене за коју никада нису чули а звала се Дијана Будисављевић. Био је то снажан ударац у корен њиховог идентитета и порекла, националног и верског, који је произвео тешке последице. Потрага за коренима, рођацима, местом у којем су дошли на свет, мења у драматичној мери животе и њихове и њихових породица. Двоје од њих немају снаге да се носе са оним што су сазнали и излаз виде у самоубиству. Истовремено, нова власт у Хрватској чини све што може да пронађе нешто што се зове „Картотека Дијане Будисављевић“, страхујући да би тај документ, ако дође у, по њиховом мишљењу, погрешне руке, могао да уздрма тек рођену хрватску државу. У потрагу се укључује и католичка црква, али све је то без успеха. Картотека се, ипак, појављује у јавности али не тамо где је службени Загреб очекивао. Драматична прича која се чита у једном даху.

Њему су се на робији исповедали највећи српски непријатељи, светски шпијуни, страни амбасадори сумњивих намера, велики и мали криминалци. Један од њих, искрено му је признао: – Триво, ти си већа звер од мене! У зидинама некадашње бечке казнионице Тривун Ивковић пуних седам година водио је своју другу битку са хрватским националистима, албанским терористима, страним и домаћим шпијунима, турским мафијашима, српским и страним криминалцима, и државном српском администрацијом. Сви су га поштовали, а понеки су га се и бојали…

Свима онима који пишу и сакупљају грађу о светитељима и угодницима Божијим, увек је то била част, благослов и радост, али и велика одговорност. У славу и част новопросијавшег светитеља, Светог Владике Мардарија Корнетско-љешанско-либертивилског, свеамериканског и свеправославног, поводом годишњица јубилеја, 90 година од његовог престављења и 10 година од канонизације, приредили смо књигу „Залог за вјечност“, која се састоји из неколико делова. На почетку књиге је извод из химнографије, тропар и кондак и кратко светитељево житије. У наставку су рецензије, потом је поглавље у којем су сабрани извештаји са прослава Светог Мардарија од 2013. до 2024. године, о монасима и монахињама који носе име по светитељу, затим одељак Наслеђе Светог Мардарија, Избор из поезије, У славу и част Светог Мардарија, Острошки записи. У поглављу Извод из дела Светог Мардарија уврстили смо и неке делове из светитељевих књига и беседа које смо преводили. Текст књиге обогаћен је бројним светитељевим иконама, фрескама, фотографијама из живота Цркве за време земног живота Светог Мардарија и у част његовог прослављења, канонизације, обретења моштију и прослава.

„Седамдесет две године живота и нешто више од четрдесет година рада можда ми не даје за право да пишем о себи и животу у пет држава. Родио сам се у Федеративној Републици Југославији, у селу Брод, на обронцима Шар планине, од оца Далифа и мајке Кадире. Тамо сам живео девет година, похађао Основну школу „Зенуни” у Броду, а прва слова сам научио од свог учитеља, Николе Башчаревића, који и данас живи у Звечану. Живео сам и одрастао у Социјалистичкој Југославији, у којој сам се школовао и радио, напредовао у СРЈ, пробудио сам се запрепашћен што живим у Соланиној заједници Србије и Црне Горе, што ми је пало најтеже у животу, а пензионисан сам у Србији. То је био мој живот у „годинама једног времена”. Имао сам срећу да живим у једном мирном времену и несрећу да ми се, као и многима, са побуном на Косову и Метохији, ратовима, који су избили деведесетих, распаду земље, у ратовима који су били ратови мржње, све сручи на главу, од доброг до најгорег…“

Трагични догађаји који су се одиграли на тлу бивше Југославије током последње деценије ХХ века и данас су неисцрпан извор интересовања и изузетно актуелна тема у дневно-политичком животу њених некадашњих република, али, у одређеној мери, и у свакодневници њихових грађана. Хронолошка дистанца од пуне три деценије и несмањена актуелност чине да критичко сагледавање догађаја, личности, идеја и процеса везаних за овај период националне историје данас представљају важан задатак за историчаре. Један од најзначајнијих актера грађанског рата који се збио на тлу Босне и Херцеговине, био је командант Главног штаба Војске Републике Српске генерал Ратко Младић. Са кључном улогом у војним дешавањима, али врло присутан и у политичком животу и мировним процесу, он се истакао као један од лидера српског народа на ратом захваћеном простору западно од реке Дрине. Као такав, препознат је био и од стране штампе у Савезној Републици Југославији. Један од листова који је свакодневно изештавао о војно-политичкој ситуацији у Републици Српској, а чији је неизоставни актер био и генерал Младић, био је и новосадски Дневник…

Књига је аутентична архивска грађа која дефинитивно расветљава политичко-војни споразум Италије и српских устаника који је српском националном корпусу у Книнској Крајини и на Тромеђи омогућио да физички преживи. Реч је о фамозном Отрићком споразуму и оном у Пађенима, о којима се у нашој историографији доста писало, али без икакве документационе подлоге, па су све те расправе међусобно супротне, а датуми, локалитети, догађаји измешани, и заслуге приписане различитим личностима, све у зависности од аутора и извора (партизани, четници, наменска историјска истраживања из времена социјализма, националисти из дијаспоре и сл). Све до данашњих дана и открића ове архивске грађе, није се тачно знало ко су истински идејни творци и актери дипломатско-политичко-војног чина без ког би засигурно дошло до потпуног физичког уништења српског народа на овом простору од стране усташа и НДХ.

Аутор књиге је Салваторе Лои, италијански обавештајац који је, по налогу италијанског окупационог војног врха у Далмацији, о чему такође постоји обилна и релевантна архивска грађа иако у српској историографији још непреведена и необрађена, први успео да ступи у контакт са српским устаницима.