Марко Бранковић

Научна монографија Одбрана Србије – Прилози за геополитику националне безбедности настала је као плод наше вишегодишње научне сарадње у којој смо настојали да одговоримо на више занимљивих и важних тематских области које су се, на директан или индиректан начин, тицале геополитике националне безбедности Србије и српског народа у целини. Део научних радова који чине садржај књиге урађен је коауторски, а други део је сачињен од ауторских радова које смо последњих година радили, како за потребе научних скупова, тако и за научне часописе чија је тематска опредељеност кореспондирала са нашим истраживачким интересовањима и научним пољима, који су се тицали дисциплинарног контекста геополитике и савремених међународних односа. Монографија је послужила и као легитимaн теоријски простор за промоцију нове геополитичке субдисциплине коју смо означили као геополитику нациoналне безбедности и која се временом конституисала у контексту геополитике као синтезне науке.

Књига је у великој мери написана хронолошким редом и фактографским навођењем чињеница. У питању је цели процес пројекта санације адаптације, уређења и довођења у функционално стање Доситејеве куће у селу Плавно.

У драматичном времену рушења Југославије, 1990. године, троје познатих Загрепчана, игром случаја сазнају да су деца са списка жене за коју никада нису чули а звала се Дијана Будисављевић. Био је то снажан ударац у корен њиховог идентитета и порекла, националног и верског, који је произвео тешке последице. Потрага за коренима, рођацима, местом у којем су дошли на свет, мења у драматичној мери животе и њихове и њихових породица. Двоје од њих немају снаге да се носе са оним што су сазнали и излаз виде у самоубиству. Истовремено, нова власт у Хрватској чини све што може да пронађе нешто што се зове „Картотека Дијане Будисављевић“, страхујући да би тај документ, ако дође у, по њиховом мишљењу, погрешне руке, могао да уздрма тек рођену хрватску државу. У потрагу се укључује и католичка црква, али све је то без успеха. Картотека се, ипак, појављује у јавности али не тамо где је службени Загреб очекивао. Драматична прича која се чита у једном даху.

Њему су се на робији исповедали највећи српски непријатељи, светски шпијуни, страни амбасадори сумњивих намера, велики и мали криминалци. Један од њих, искрено му је признао: – Триво, ти си већа звер од мене! У зидинама некадашње бечке казнионице Тривун Ивковић пуних седам година водио је своју другу битку са хрватским националистима, албанским терористима, страним и домаћим шпијунима, турским мафијашима, српским и страним криминалцима, и државном српском администрацијом. Сви су га поштовали, а понеки су га се и бојали…