БИТКА ЗА ЧАСТ

Рукопис ђенерала Митра Мартиновића вишеслојно је и по много чему специфично дјело. Записивање моралних норми и начела је веома ријетко, рукопис пред нама је раритетно, али успјешно штиво. Састоји се од неколико десетина поглавља, која се на концизан начин баве различитим поимањима човјековог постојања. У намјери да запише и формулише етику свога поимања, ђенерал Митар успио је да надиђе сопствено и досегне универзално. У средиште својих сентенци ставља човјека и уздиже га на највиши пиједестал.
Човјек јунак високо је у његовом вредносном и етичком систему. Ничему га не подређује што је и разумљиво, с обзиром на његов цјелокупни животни и професионални кредо. С друге стране, у врху његове моралне пирамиде је узвишени човјек са свим неприкосновеним особеностима, на које ђенерал ставља нагласак. Захтијева одважност, константну присутност духа. Својим ријечима клеше идеалног човјека као највишу духовну и моралну компоненту, али не занемарујући и човјека као људску, стварну, реалну димензију.