СРПСКА ДИЈАСПОРА У ФРАНЦУСКОЈ

У 21. веку, миграције се све више посматрају као начин живота, пре свега за оне који могу да путују без визних ограничења. Међу исељеницима, неки се трајно населе у земљи пријема, други се врате у отаџбину, а неки живе у сталном кретању између ове две одреднице.
Промене у односу на раније периоде састоје се у инверзији отворености и затворености земаља порекла и земаља дестинација (право на излазак из земље порекла је постало готово универзално свуда у свету, док је улазак у земље имиграције постао отежан), промењеном профилу миграната, који су сада више градско, школовано становништво, изједначавању процента жена миграната са мушкарцима мигрантима, у инверзији земаља Југа, које сада постају земље пријема, и у чињеници да је данас читав свет у покрету, док су се раније кретали превасходно Европљани (Wihtol de Wenden, 2017).
У 2019. години, број међународних миграната широм света достигао је скоро 272 милиона, од чега су 48% биле жене. Приближно 31% међународних миграната широм света живело је у Азији, 30% у Европи, 26% у Америци, 10% у Африци и 3% у Океанији (IOM, World Migration Report 2020a). Међутим, релативни број миграната у односу на број становника планете се не повећава, иако је утисак коју нам остављају медији у функцији популистичких политика управо супротан.