Досије Штедимлија

Приредили
Вељко Ђурић Мишина
Блажо Ђуровић

Главни и одговорни уредник
Др Небојша Кузмановић

Уредник
Весна Башић

Лектура
Весна Башић

Дизајн корица
Павле Бајазет

Припрема за штампу
Татјана Цавнић

Штампа
Сајнос, Нови Сад



Више деценија сам провео у истраживачким пројектима форензике прошлости за потребе документарних филмова, проналажење несталих реликвија, антиквитета, несталих лица и објеката из прошлости. Као потомка једне од најстаријих црногорских кућа и блиских сарадника владарске породице Петровић, присталица такозваног зеленашког односно федералистичког покрета и носиоца одређених функција у Црној Гори за време Другог светског рата (Павле Ђуровић један од оснивача Националног комитета и начелник Среза цетињског до 13. децембра 1944), увек ме је привлачила тематика за коју знам да још увек није довољно истражена у историографији, а резултати тих истраживања публиковани, одлучио сам да и сам почнем да истражујем, примарно из личних разлога. У Хрватском државном архиву у фонду HR-HDA-1561 SDS RSUP SRH, чији је саставни део и Досије 3030322 – Савић Марковић Штедимлија, почео сам истраживање. Досије садржи 17 страница, а у њему се налази и преписка између црногорских и хрватских кадрова УДБЕ, односно између Доброслава Ћулафића и Здравка Мустаћа. Из те преписке (странице 516, 517, 518), види се Ћулафићева заинтересованост за садржај наведеног досијеа. Увидом у преписку, закључио сам да је садржај досијеа много обимнији од 17 страница, па сам наставио истраживање у Хрватском државном архиву. Грађу односно саставни део првобитног досијеа пронашао сам и налази се у истом фонду HR-HDA-1561 SDS RSUP SRH, Šifra 0 – Unutarnja problematika, 013.1/11.
У овом издању, уз сагласност Хрватског државног архива грађа је публикована у целини (реконструисан првобитни досије) и верна је оригиналу.
Приређивачи овог издања се надају да ће откривањем и објављивањем живог и убедљивог говора докумената, дати допринос у подстицању и ширењу свести, о значају и важности архивских докумената, као веродостојних историјских извора.
Обичан човек, којем је ова књига намењена, запретен у историјском забораву, читајући је, подсетиће се да смо и ми историја. Сва наша делатност ова садашња и она будућа припашће, такође, тој непрекинутој ниски људског трајања. Из историјског вртлога, у непрестаном порицању, критици и побуни, остаће нам сазнање да баштинимо културу дијалога.
Блажо Ђуровић

Scroll to Top