ДВЕ ПРИЧЕ

Прва прича РАТОВАЊА И ПОТУЦАЊА ЛАЗАРЕВА насталаје на темељу аутентичног записа– сведочанства Лазара Адамовића, аустроугарског војника у Великом  рату, потоњег руског заробљеника, сведока оснивања Првог добровољачког одреда и Прве Добровољачке дивизије, учесника борбе на Добруџи и свим невољама кроз које је прошла маса од неколико десетина хиљада наших људи у Русији, леденом Сибиру… која је остављала своје кости широм Русије, углавном због болести, глади, исцрпљености, али и ратова у којима су учествовали како би помогли поробљеној и окупираној Србији. Питање је колики је део њих успео да се домогне Грчке и Солунског фронта. Лазар Адамовић вратио се кући након седам година, али не и као учесник солунске епопеје. Ратни вихори носили су га другим путем.

Друга прича ЖИВОТ И КРАЈ ВЛАЈКА ПРОКИНА настала је на основу усменог сведочења сина Влајковог, Душана Прокина, и доказа једног официра о томе ко је убио Душановог оца. Део ове истините приче о наређењу да се стреља шездесетак Бобоћана након одласка у партизане као НЕПРИЈАТЕЉЕ НОВЕ ВЛАСТИ заснован је на записима, али и личном сведочењу аутору приче, својеврсног историчара – аматера, хроничара села Боботе, Миленка Тошића, али и на темељу послератних прича преживелих партизана и житеља села Боботе. Истина се знала, али се нико није усудио да је обелодани, јер би га прогутала црна ноћ или неки од голих отока.