КУЛТ СВЕТОГ БЕНЕДИКТА КОД ПРАВОСЛАВНИХ ХРИШЋАНА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Свети Бенедикт из Нурсије представља једну од најважнијих личности за историју монаштва, посебно на Западу где је и утемељио бенедиктински ред, али и дао велики замајац организацији монашког живота. Време у којем је он живео представља епоху Јустинијанове рестаурације Римског царства, као и доба германске најезде на Европу и миграција које су захватиле огроман део тада познатог света. Пахомија или Василија, проглашен је у Хришћанској цркви за светитеља недуго након смрти 547. године. Будући да је његова делатност умногоме била везана за западни свет, у доцнијој Римокатоличкој цркви, његов култ био је изразито јак и живео је, пре свега, кроз бенедиктинце, монашки ред који је основао. До данас бенедиктинци, као и други црквени редови Римокатоличке цркве који следе његово Правило, пред- стављају важан аспект деловања монашких редова Западне цркве уопште. Међутим, ова књига посвећена је другом аспекту култа Светог Бенедикта из Нурсије, оном у православном, односно источнохришћанском свету у средњо-вековном раздобљу. Будући да је и сâм живео и делао у време када је Црква била јединствена, нурсијски монах био је светац и на Истоку, односно у каснијем православном свету.