АРХИВ ВОЈВОДИНЕ НОВИ САД – установа културе од националног значаја
учествује у манифестацији МУЗЕЈИ СРБИЈЕ, ДЕСЕТ ДАНА ОД 10 ДО 10
Од 9. до 18. маја 2015, биће одржана манифестација Музеји Србије, десет дана од 10 до 10, под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије и уз подршку Секретаријата за културу и информисање АП Војводине и Делегације Европске уније у Србији. Више информација о манифестацији можете прочитати на сајту Народног музеја.
АРХИВ ВОЈВОДИНЕ НОВИ САД – установа културе од националног значаја
учествује у манифестацији МУЗЕЈИ СРБИЈЕ, ДЕСЕТ ДАНА ОД 10 ДО 10
Од 9. до 18. маја 2015, биће одржана манифестација Музеји Србије, десет дана од 10 до 10, под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије и уз подршку Секретаријата за културу и информисање АП Војводине и Делегације Европске уније у Србији. Више информација о манифестацији можете прочитати на сајту Народног музеја.
Aрхив Војводине (Дунавска 35, улаз са Рибље пијаце) ће се на манифестацији представити изложбом архивских докумената Војводство Србија и Тамишки Банат (1849–1861) коју ће публика моћи да обиђе уз стручно вођство у галерији Архива, од 9. до 18. маја 2015, од 10.00 до 22.00 сатa, а током Европске ноћи музеја 16–17. маја од 10.00 до 01.00 сат; Колективне посете треба да буду најављене дан раније у односу на посету, телефоном 021 4891833 или e-mail: info@arhivvojvodine.org.rs
Војводство Србија и Тамишки Банат (1849–1861) је била круновина Аустријског царства, која је декларативно представљала аутономију српског народа. У круновини су у време Баховог апсолутизма грађанске и националне слободе биле спутаване и гушене. Ипак, и у таквим условима, српска национална идеја је била жива.
Беч је сматрао да Војводство Србија и Тамишки Банат представља награду и високи дар милости Србима за учешће у Револуцији 1848/49, на страни двора. Међутим, Срби нису били задовољни таквим решењем, јер је нова круновина у великој мери одступала од Војводовине Србије прокламоване на Мајској скупштини 1848. године.
У време Војводства Србије и Тамишког Баната Срби су чували своју националну идеју учествујући у раду управних и судских институција и служби, бавећи се привредом, бригом о српским школама и неговањем властите културе. На тај начин је одржан континуитет идеје српске аутономије у Хабзбуршкој монархији. После Револуције 1848/49, идеја је у потпуности сазрела и показала се савременом, припадајући општем европском духу развоја грађанске и националне свести.
Назив нове круновине је био Војводство Србија и Тамишки Банат, често се називала и Српско Војводство и Тамишки Банат или једноставно Војводина.
ГОСТОВАЊЕ ИЗЛОЖБЕ АРХИВА ВОЈВОДИНЕ У СУБОТИЦИ
Поводом манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10, у Градском музеју Суботице 15. маја 2015. године отворена је изложба Архива Војводине У огледалу времена – српско грађанско друштво на размеђи векова кроз Збирку др Јована Милекића. Ауторке ове изложбе су Сања Гавриловић, Љубица Будаћ и Леонила Павловић, архивисткиње Архива Војводине. Међу присутнима на свечаном отварању су били присутни и потомци доктора Јована Милекића. Окупљене посетиоце поздравио је директор Градског музеја Суботице Иштван Хуло, у име Архива Војводине говорила је Весна Башић, а о изложби један од аутора изложбе Сања Гавриловић која је и отворила изложбу.
Изложба приказује живот српског грађанског друштва на данашњој територији Војводине у другој половини XIX и први половини XX века и пружа податке како о политичком и привредном развоју Срба у Хабзбуршкој и Аустро – Угарској монархији, тако и о култури, уметности, историји приватног живота, удружењима, друштвима и моди. Документа садржеподатке из живота и делатности угледних српских личности различитих професија, значајних не само за регионалну, већ и националну историју. Исто тако изложба је саткана од писама, документа о делатности, диплома и одликовања, рукописа, нотних записа, проспеката, плаката, позивница (за изложбе, концерте, друштвене догађаје, свечане ручкове, венчања), разгледница (празничне, са путовања из земље и иностранства), дописница, породичних и личне фотографија, фотографија са разних свечаности, прослава, фотографија уметничких дела и слично. Велики број повеља и диплома из Збирке су значајне са аспекта историографије, а поједине представљају реткост (диплома Малтешких витезова). Многа докумената се издвајају изузетно занимљивим ликовним и графичким решењима. Такође, на многима се налазе својеручни потписи кнеза Михаила, краљева Милана и Александра Обреновића, као и Петра и Александра Карађорђевића. Најбогатије биографске одреднице односе се на угледну суботичку породицу Манојловић чији су представници били велепоседници, адвокати, јавни радници. Богатсво грађе Збирке обимом и визуелним изразом огледа се у документима везаним за рад Ђорђа Јовановића, вајара и академика, Теодосија Мраовића, архиепископа београдског и митрополита српског, Јована Петровића, министра војног, Евгенија Стојановића, композитора, Јелене Пауновић, пијанисткиње, Маре Ђорђевић Гргурове, глумице и многих других знаменитих личности. Део представљених докумената односи се на Краљевину Србију и то на историју коју су стварали између осталих и Срби пореклом са данашње територије Војводине.
МЕДИЈИ О АРХИВУ ВОЈВОДИНЕ
13. мај 2015. | 23:16 | Извор: РТВ
Изложба о Војводству Србије и Тамишком Банату
НОВИ САД – Архив Војводине дао је свој допринос обележавању 165 година од оснивања Војводства Србије и Тамишког Баната, изложбом драгоцених и јединствених експоната који осветљавају тај период националне историје.