
Јелена Милић
НЕВИДЉИВИ ГАТАЛИЦЕ
Алтернативна историја модерне уметности у роману Невидљиви Александра Гаталице
Издавачи
Архив Војводине
Научно удружење за развој српских студија
За издаваче
Др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине
Др Борис Булатовић, председник НУРСС-а
Главни и одговорни уредник
Др Небојша Кузмановић
Уредник
Др Борис Булатовић
Рецензенти
Проф. др Петар Пијановић
Проф. др Александар Јерков
Проф. др Часлав Николић
Др Слађана Илић
Прелом и техничка обрада фотографија
Жељко Радаковић
Књига ‘Невидљиви’ Гаталице: алтернативна историја модерне уметности у роману ‘Невидљиви’ Александра Гаталице настала је као резултат рада на мастер тези (Историографска метафикција у роману ‘Невидљиви’ Александра Гаталице, ментор при изради: проф. др Снежана Милосављевић Милић), која је октобра 2016. године одбрањена на Филозофском факултету у Нишу. У складу с основном истраживачком темом, у студији анализирамо поетичка својства и идеолошке импликације алтернативноисторијског наратива у Гаталичном роману, фикционализацију историје и историзовање фикције као уметничке поступке, са увидима у интертекстуални контекст и естетску вредност таквог приступа историографској грађи. Теоријско-методолошка оријентација студије прати формулацију основне теме романа Невидљиви: алтернативне историје (модерне уметности), чије је тумачење утемељено на новоисторијском приступу Мишела Фукоа и Хејдена Вајта, когнитивнолингвистичкој теорији Жила Фоконија и Марка Тарнера, те когнитивнонаратолошкој теорији Хилари Даненберг. Осим наведених, примењивана је и методологија теорије могућих светова, теорије урањања, текстуалних светова, алтернативне историје, културног материјализма и савремених теорија читања.
Невидљиви је роман богате грађе и занимљиве, динамичне фабуле који буди радозналост читалаца запитаних пред узроцима наглих промена модерне уметности у последњој трећини деветнаестог века и настајањем бројних уметничких праваца у двадесетом веку. Како би дао један од могућих одговора на то питање, Александар Гаталица се враћа у време зачетка модерне уметности, креативно осмишљајући нове узроке њеног настајања. За убрзани развој уметности с драстичним променама у правцу антиреалистичког, апстрактног, ружног, онеобиченог, импресионистичког и експресионистичког, у романескној фикцији одговорна је невидљива, али веома моћна организација.


