По први пут у историји драгоцена писма краља Милана Обреновића упућена његовом сину краљу Александру, 27 страница упутстава за владање, приказана су данас 18. јуна 2020. године широј јавности у Архиву Војводине. На изложби је приказан и оригинални штап краља Милана, као и друге драгоцене фотографије, документи и књиге везане за краља Милана и краљицу Наталију. Аутори изложбе су Виктор Лазић, председник удружења „Адлигат“, др Адам Софронијевић, заменик управника Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине.
Овом изложбом Архив Војводине започео је сарадњу са Удружењем за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ у оквиру којег су отворени Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности. Приликом отварања изложбе, свечано је потписан Протокол о сарадњи са овим удружењем из Београда, али које је основано на темељу традиције сакупљања књига и архивске грађе породице Лазић из Кумана крај Зрењанина, која се већ 250 година, девет генерација у континуитету бави културним делатностима.
У писмима је изложен целокупан државно-политички програм Србије. У њима краљ Милан даје упутства за тајно наоружање модерне српске војске, која ће се касније прославити у балкаснким и Првом светском рату. Сва горућа дипломатска питања тог времена покривена су у писмима са одлучним ставовима исписаним руком самог краља. Писма пружају могућност да се на другачији начин сагледа цео један период српске историје, али и личност једног од најзначајнијих српских владара у чије време је Србија територијално проширена, те су јој били признати независност и статус краљевине.
Виктор Лазић, председник Адлигата, каже: „Многи су нас питали зашто први пут приказујемо тако значајну историјску грађу баш у Архиву Војводине и у Новом Саду. Одговор крије управник архива, господин др Небојша Кузмановић, који је први покренуо иницијативу да се писма прикажу управо овде и који је својим радом показао како за кратко време једна државна установа може да поврати поверење и буде пример многима“ и исправно истакао колико је децентрализација културе на српском културном простору значајна и ми смо му на томе захвални“. Лазић додаје да су активности краља Милана имале озбиљног одјека међу српским живљем у Аустроугарској, где је, између осталог, као подршку проглашењу Србије за краљевину, Александар Лазић званично отворио читалиште 1882. године.
Истовремено су Архив Војводине, Удружење „Адлигат“ и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ формирали и дигиталну збирку „Краљ Милан у српској штампи“ са више од хиљаду дигитализованих чланака и књига о краљу Милану, како је то на отварању изложбе истакао руководилац пројекта др Адам Софронијевић, најбољи српски стручњак за дигитализацију. Збирка се може видети на сајту kraljmilan.unilib.rs
По речима историчара проф. др Горана Васина, који се обратио у име стручне јавности, у писмима је изложен целокупан државно-политички програм тадашње Србије. У њима краљ Милан даје упутства за тајно наоружање модерне српске војске, која ће се касније прославити у балканским и Првом светском рату. Сва горућа дипломатска питања тог времена покривена су у писмима са одлучним ставовима, исписаним руком самог краља. Писма пружају могућност да се на другачији начин сагледа цео један период српске историје, али и личност једног од најзначајнијих српских владара у чије време је Србија територијално проширена, те су јој били признати независност и статус краљевине.
Покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама госпођа Драгана Милошевић, отворила је изложбу, и у име Покрајинске владе и у своје лично име честитала историчарима, архивистима, музеолозима, који су уложили велики труд како би ова писма дошла пред публику. Такође, истакла је да на сведочанству и темељима наше историје и прошлости ми градимо нашу будућност, коју опет остављамо поколењима.
Истичући значај ове изложбе, Милошевићева је рекла да ми управо на овај начин показујемо и значај чувања културне баштине и зато је веома важно да негујемо културу сећања и сачувамо је од заборава, а самим тим је и похранимо у нашој свести.
Изложба се може погледати до 26. јуна 2020. године, сваким даним од 8-20 часова (викендом од 10 до 20 часова).
