Дана 28. децембра 2023. године у Ахиву Војводине свечано је отворена изложба посвећена стваралаштву Светог Рафаила Момчиловића Шишатовачког под називом „Од монаха до сликара и иконописца: недоречена светлост у делима Рафаила Момчиловића” аутора др Валентине Чизмар. Организатор изложбе каква се ретко приређује и среће, пре свега јер њен садржај није световног карактера, већ задире у сферу црквене уметности, иконописа и живописа, је Удружење за науку, културу и комуникације „Византина” из Новог Сада, чији је оснивач др Чизмар.
Изложба је приређена у част и помен на Свештеномученика Св. Рафаила Момчиловића који је мученички страдао за православну веру 1941, у време НДХ, и посвећена је првенствено његовом стваралаштву, које је настајало од његове најраније младости до зрелог доба, тј. до његовог одвођења из манастира Шишатовац у логор у Славонску Пожегу. Исто удружење је покренуло овај пројекат 2022. године у сарадњи са удружењем Тесла Глобал Форум и манастиром Шишатовац и игуманом манастира Андрејем Ненићем, који је својим благословом подржао да се и учини један овакав подухват. Прошле 2022. године је представљена прва серија из опуса стваралаштва Светог Рафаила Момчиловића Шишатовачког и стална поставка се налази у манастиру Шишатовац на Фрушкој гори.
Свети Рафаило Момчиловић, (световно име Георгије), рођен је у Дероњама, у Бачкој, 1875. године. Припада сликарима из редова Цркве, јер није био само сликар и иконописац, већ и монах и игуман манастира Шишатовац на Фрушкој Гори. У свом сликарском стваралаштву бавио се иконописом, живописом, али је веома рано почео да слика и портрете, пејзаже и мртву природу.
Својим иконописом и живописом обогатио је иконостасе и зидове цркава и манастира широм Војводине и Србије, у цркви у Великој Крсни, у цркви у Горњем Ковиљу, у цркви у селу Сиколе у Тимочкој епархији, у родним Дероњама, у манастиру Бођани, у манастиру Раковица, у цркви у Пачиру, у цркви Ружица на Калемегдану. Током боравка у разним манастирима, било као манастирски ђак, као искушеник или јеромонах или игуман, Рафаило је насликао бројне портрете, од којих су неки од њих и изложени на данашњој изложби. У манастиру Ковиљ је радио и пејзаже, међу којима су „Зимско предвечерје” и „Свршетак зиме”, „Капија манастира Ковиљ” (из 1914, која је потписана мађарском транскрипцијом), и други. Међу његовим успелим и познатим пејзажима су и пејзаж: „Кишно време” (из 1927), „Залазак сунца”, „Манстирска шума” (1921), „На српском Дунаву”, „Јутро” (из 1913), „Поглед на Фрушку гору” (1936 – најкаснији нама познат пејзаж који је насликао), и други. Нажалост, од евидентираних 30 пејзажа, данас постоји само шест. Поједине слике које је насликао Рафаило нису нам доступне, јер се налазе у приватним колекцијама или су уништене, као што је случај са његовим „Аутопортретом”.
Рафаило Момчиловић је сликао и портрете црвкених великодостојника и државника, међу којима су и портрети чланова краљевских династија Обреновић и Карађорђевић. Најраније сачуван портрет је „Портрет Патријарха Ђорђа Бранковића” из 1984. године, а последњи портрет је урадио у манастиру Шишатовац – „Портрет Озрена Радослава Илића” из 1941. године. Урадио је и портрет игумана Платона, портрет патријарха Гаврила, портрет архимандрита Георгија Видицког, групни портрет породице Александра Карађорђевића, портрет престолонаследника Петра II Карађорђевића и друге.
На изложби у Архиву Војводине приказан је један део из целокупног стваралачког oпуса Светог Рафаила, који обухвата портрете и иконе, детаље са иконостаса, слике на платну. На изложби су приказани портрети које је радио Свети Рафаило у манастиру Бођани и Ковиљу или пак Првој српској цртачкој школи Кирила Кутлика, као што је портрет митрополита Михаила (1896), портрет митрополита Инокентија (1898), два портрета Иринеја Ћирића, владике бачког, „Епископ Иринеј Ћирић”, уље на платну (1928), „Епископ Иринеј Ћирић за сликарским штафелајем” (1933). Приказани су и детаљи са иконостаса, икона Исуса Христа из Цркве Светог апостола Петра и Павла у Бачком Брестовцу, иконостас из Цркве Светог Вазнесења Господњег, село Сиколе и Рафаилова забелешка током рада на иконостасу (који је радио док је био у манастиру Буково, у Тимочкој епархији), Икона Богородице са Христом, целивајућа икона „Улаз у Јерусалим”, „Свети Сава” из месног храма у Дероњама, „Архангел Михаило” – икона месног храма у Дероњама, иконе из цркве Ружице, „Тајна вечера”, детаљ са иконостаса, слике на платну „Свети Димитрије” и „Свети Никола”, потом иконе „Свети Јован” и „Свети Георгије”, икона „Васкрсење Христово” са иконостаса цркве у Великој Крсни, фотографија Рафаила Момчиловића из периода када је био игуман манастира Шишатовац (1938-1941) и друге.
Свечаном отварању присуствовали су игуман Андреј Ненић, игуман манастира Шишатовац као и јеромонах Димитрије. О делу и животу нашег сликара, свеца и игумана, говорили су др Валентина Чизмар, аутор изложбе и Драган Куруцић, који је својим фотографским објективом усликао радове Св. Рафаила у 9 градова широм Војводине односно Србије. У програму је учествовао и Миодраг Петровић, драмски уметник из СНП-а, који је изрецитовао две поеме (мушку и женску) посвећене Светом Рафаилу Момчиловићу Шишатовачком.
Пројекат је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада. Овогодишња изложба ће у Архиву Војводине трајати до 15. јануара 2024. године, а након тога ће поставка бити пренета у манастир Шишатовац, јер ће изложена дела бити поклоњена манастиру, где ће као стална поставка бити доступна за све заинтересоване.
Модератор догађаја била је Сања Демировић, архивист.
