Свечано отворена изложба „Они и сада држе час: наставници и школе у вихору Погрома 1942. године”
У Архив Војводине је у среду, 21. јануара 2026. године, свечано отворена тематска изложба архивских докумената „Они и сада држе час: наставници и школе у вихору Погрома 1942. године”, посвећена страдању учитеља, наставника, професора и других просветних радника током Новосадске рације и Погрома у Шајкашкој у јануару 1942. године.
Изложба је отворена у сарадњи са Историјским архивом града Новог Сада и Културним центром Новог Сада, у оквиру манифестације „Ледена тишина”, са циљем да се кроз архивску грађу, документа и аутентичне људске приче осветли један од најтрагичнијих периода новије историје. Поставка подсећа да жртве нису само бројеви и историјске чињенице, већ људи чији су животи, рад и достојанство насилно прекинути, као и да је очување културе сећања трајна обавеза друштва. Аутори изложбе су архивска саветница Архива Војводине и историчар Љиљана Дожић, архивист Историјског архива града Новог Сада и историчар Снежана Сердар Филиповић и историчар Петар Ђурђев.
Присутнима се на отварању обратио директор Архива Војводине, Небојша Кузмановић, који је указао на значај архивске грађе као темеља историјске истине и одговорног односа према прошлости.
У име Историјског архива града Новог Сада говорила је коауторка изложбе Снежана Сердар Филиповић, осврнувши се на архивску грађу и документа која сведоче о страдању просветних радника током Погрома 1942. године. Том приликом захвалила се и колегама из Историјског архива града Новог Сада који су пружили стручну подршку и допринели реализацији изложбе.
О историјском контексту Погрома 1942. године говорио је коаутор изложбе Петар Ђурђев, истичући да је реч о једној од најтежих историјских мрља на простору Бачке у 20. веку. Он је Погром означио као злочин против човечности, нагласивши да се ради о систематском насиљу које захтева јасан историјски и морални суд, осврћући се притом на општа историјска места и универзалне последице таквих злочина.
Ауторска обраћања заокружила је архивска саветница Архива Војводине и коауторка изложбе Љиљана Дожић, која је своје излагање започела личним и поетским освртом. Подсетила је да потиче из Чуруга, места које је током Погрома 1942. године изгубило највећи број становника српске националности, истичући да се у том простору и данас „чују одјеци погрома”. Како је навела, у Чуругу сећање живи на сваком месту где су се злочини дешавали – од магацина до њене основне школе – и да, поетски речено, чак и липе памте причајући својим гранама приче о страдању.
Том приликом захвалила се на сарадњи коауторима и колегама Милици Савић Косовац, Бранислави Матић Видовић и Марији Цвјетићанин, као и дизајнеру Срђи Ђуровићу, који је изложби дао препознатљив ликовни печат и визуелни идентитет.
Изложбу је свечано отворила покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, Александра Ћирић Бошковић.
По завршетку званичног дела програма, публика је имала прилику да присуствује пројекцији документарно-играног филма Споменик аутора Мирославa Микe Антићa, који се бави жртвама рације 1942. године и местом њиховог страдања у колективном сећању након Другог светског рата.
Сви говорници су се сагласили да се овај догађај не сме заборавити нити поновити, истичући да је култура сећања један од темеља одговорног односа према прошлости и будућим генерацијама.
Изложба ће трајати до 12. фебруара 2026. године, а термин за стручно вођење може се заказати путем телефона 063/521-123.
