На свечаном отварању присутнима су се обратили др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, пуковник Сретен Егерић, специјални саветник у Српско-руском центру „Мајак”, као и Наталија Кнежевић Ивановић, председница удружења „Alpha Аrt”.
Поводом 100 година формирања насеља Ветерник и колонизације слепих и слабовидних војника и добровољаца са Солунског фронта, дана 20. децембра 2023. године у амфитеатру Архива Војводине свечано је отворена изложба фотографија и архивске грађе под називом „Повратак перспективе: Солунски војници, добровољци”.
Овај вредан пројекат Архив Војводине је реализовао у сарадњи са Мултимедијалним еколошким удружењем уметника „Alpha Аrt”, уз финансијску подршку Градске управе за културу Града Новог Сада.
Насеље Ветерник вредно је помена у културолошкој епохи 2021–2026. Стратегије културног развоја Града Новог Сада као задужбина славе, препознавања жртве за слободу и мир оснивача насеља.
Српски добровољци, који су тешким борбама приликом пробоја Солунског фронта 15. септембра 1916. године на масиву Ветерник изгубили вид услед рањавања, по повратку бивају оспособљени за самостални живот у дому слепих у Земуну. На основу Крфске одлуке донете 1916. године о збрињавању ратних добровољаца, бивају колонизовани уз његову помоћ Бељка Рамадановића.
Наиме, након припајања Барање, Баната, Бачке и Срема Краљевини Србији 1918. године и аграрне реформе 1919. године, Рамадановић преузима иницијативу, покреће преговоре са грофом Котеком о насељавању слепих ратних инвалида на имање Нови мајур и званично подноси захтев министру аграрне реформе Крсти Милетићу, а потом и краљу Александру 1921. године, који одобравају захтев. Педесет слепих ратних војних инвалида насељавају се на Нови мајур и мењају име насеља у Ветерник.
Изложба је настала са циљем афирмације културе сећања и учешћа у мултикултуралним отисцима времена и културноисторијских вредности.
Такође, изложба даје тумачење миграције као могућности за унапређење квалитета живота заједнице и промовисање вредности интеркултуралног дијалога, данас када криза широм Европе доноси опасност од продубљавања расних и етничких стереотипа, предрасуда и потенцијалних конфликата.
Вођени геслом да је у потрази за смислом препознавање све, аутори су желели да, презентацијом разноврсних израза концепта изложбе, приблжавањем културно историјских вредности познатим начинима изражавања (модерним приступом фотографије), избором за медиј колаж фотографије – таблоида (штампе на цирадном платну), као и инсталацијом корпуса изложбе на отвореном, укључе публику и инспиришу је да пронађе нове начине и процесе у отвореној партиципацији, слободи кретања и изражавања, успостављајући сарадњу, у културолошкој атмосфери, свакодневног живота са савременим стваралаштвом.
Модератор догађаја била је Сања Демировић, архивист.
