У Архиву Војводине је 3. априла 2014, представљена књига Иване Стефановић:
ПРИВАТНА ПРИЧА – према садржају једног кофера (Службени гласник, Архив Србије, 2013)
О књизи Иване Стефановић су говорили: Бранимир Андрић, директор Архива Војводине, проф. др Љубинка Трговчевић, др Наталија Лудошки и ауторка.
Књига је настала када је Ивана Стефановић, композиторка и књижевница из Београда, отворила стари породични кофер и на основу његовог садржаја реконструисала прошлост своје породице.
Више од 8.000 страница различитих врста докумената великим делом се односи на 19. и почетак 20. века. Сви ти дневници, писма, фотографије, коверте, записи, исечци из новина, рецепти, дипломе… итд. сведоче о појединачним животима у огледалу велике, бурне балканске историјске фреске. Ова књига је „мала”, приватна историја једне породице.
Садржај кофера је скривао породичну историју која чува сведочанства и о Милеви Ајнштајн, Лази Костићу, Светиславу Стефановићу, Николи Пашићу, као и многим другим личностима које су обележиле живот грађанске Србије.
Тако, сазнајемо да је Иванина бака, Милана Бота била блиска пријатељица Милеве Ајнштајн, са којом се, као и са Албертом Ајнштајном, упознала на студијама у Цириху. Њихово пријатељство трајало је три деценије. Осим драгоцене кореспонденције између Милеве и Милане и њихових породица, стари кофер скривао је много више. У њему се налазила документована прошлост српске грађанске породице из Аустро-Угарске, њен прелазак у Србију и живот њених чланова који су постајали лекари, политичари и писци и који су о својим судбинама писали писма и дневнике […] „Иванино књижевно ткање засновано је и на искуствима традиције наших класика у књижевности Доситеја, Црњанског, Киша […] осим тога, Ивана је својим радом на књизи показала велико стрпљење и умеће у ишчитавању, припремању и објављивању изворне, аутентичне грађе, коју зато можемо сматрати приручником или практикумом из архивистике.“ – истакао је између осталог, у свом надахнутом тумачењу књиге, господин Бранимир Андрић, директор Архива.
Ауторка је на основу садржаја овог кофера реконструисала прошлост и оживела приватну историју породица Бота и Стефановић у 19. и почетком 20. века, осветлила судбине прадеде Павла Боте (оца Милане Бота), деде Светислава Стефановића (Миланин супруг), њихова познанства и пријатељства, нпр. са Николом Пашићем и Лазом Костићем. Приватна прича није роман, већ приказ прошлости на основу писама, дневника и других сведочанства приватне историје. „Духовно породично благо скривено у заборављеном коферу обједињено је у овој књизи која представља оне уске меандре историје, који осликавају дух, живот и људске судбине, заборављене под наносима важних догађаја“, истакла је професорка Љубинка Трговчевић. Да би боље разумела своје претке који су јој оставили „тестамент“ у коферу, ауторки је помогло и то што се пре неколико година, привремено, преселила у Румунију, где је истраживала у Националном архиву, архиву Српске православне цркве и другим институцијама, у којима је нашла драгоцене податке који су јој помогли да од делова састави целину. Радом на овој књизи, она се бавила историјом приватног живота, која је увек део и огледало „велике” историје.
[…] „Уосталом, једна од имплицитних ’теза‛ Приватне приче, саздана је на уверењу да нема елите без планирања елите, напора и настојања да се досегну врхови. Стога је и једна од највећих вредности књиге Иване Стефановић опомињање на базичне вредности без којих нема ни личног ни друштвеног просперитета“, рекла је др Наталија Лудошки у свом излагању.
