Синоћ, 29. априла 2019. године у хотелу Извор у Аранђеловцу одржана је промоција књиге „Доградња Старог здања за време Дунавске бановине (1929–1941) – избор докумената” Суиздаваштво Издавачке куће „Стварност” и Архива Војводине.
На промоцији су говорили аутор мр Драган Тодоровић, директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић и мр Владимир Иванишевић, архивски саветник у Архиву Војводине, који је уједно и уредник овог издања.
Удружење „Павле Бакић“ доделило је признања заслужним појединцима и фирмама, а Издавачка кућа „Стварност“ представила је три нове књиге и Интернет портал „Е СТВАРНОСТ“
У присуству више од стотину посетилаца у хотелу „Извор“ у Аранђеловцу 29. априла 2019. приређен је заједнички догађај Удружења „Павле Бакић“ и Издавачке делатности „Стварност“ у Аранђеловцу.
Свима награђенима Архив Војводине у Новом Саду је поклонио по једну вредну књигу из сопствене издавачке продукције.
У другом делу догађаја Мари Руег Петровић Издавачка делатност „Стварност“ је уручила Повељу захвалности, а затим су представљена издања три књиге: Доградња Старог здања за време Дунавске бановине (1929-1941) – избор из докумената – Драгана Тодоровића, збирка песама Сусрет Маре Руег Петровић и збирка песама Шумадијски див Војвода Станоје Стаматовић Главаш у песмама Драгољуба Јанојлића.
Издавачи књиге „Доградња Старог здања за време Дунавске бановине (1929-1941) – избор из докумената – Драгана Тодоровића су „Стварност“ Аранђеловац и Архив Војводине у Новом Саду, уредник књиге је мр Владимир Иванишевић, а резензент Драгољуб Јанојлић. Омер Петојевић је надахнуто, како је то њему својствено, прочитао Препоруку читаоцима Владете Коларевића, где је, између осталог, написано и следеће: „Појединци које није, попут Здања, обесмислило последње време, чије задужбине трају од вајкада као стварност, прожета ћутањем, о којем би Тодоровић хтео да сведочи, људски поуздано и веродостојно, снагом личне обдарености, поредећи списе и околности на којима се малограђански поредак заснива, а туризам као људска тековина, продуховљене културе и предузетничке обдарености, траје као наговест у људском памћењу – којег још није понизило време ни логика однарођеног света.
Читалаштву, својеврсним посебницима данашњег нараштаја, који одолевају бескрупулозној субкултури, ову књигу најискреније препоручујем за читање и изучавање свега написаног.“
Говорећи о значају заједничког издавачког подухвата др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине у Новом Саду је обавестио присутне да ће промоција књиге „Доградња Старог здања за време Дунавске бановине (1929-1941) – избор из докумената –„ бити уприличена у Новом Саду 24. септембра ове године, у оквиру програма обележавања 90. годишњице оснивања Дунавске бановине Краљевине Југославије (1929-2019) и, између осталог, рекао: – Документарна грађа коју стварате, попут ових књига и часописа – Интернет портала „Е СТВАРНОСТ“, је нешто што ће сведочити о постојању вас и нас у овом времену да би они који долазе после нас, наши потомци, знали да су имали претке.
Уредник књиге „Доградња Старог здања за време Дунавске бановине (1929-1941) – избор из докумената – „ мр Владимир Иванишевић je указао на значај подухвата две издавачке куће и говорећи о Фонду за истраживање и прикупљање архивске грађе и друге документације при Радној организацији „Буковичка бања“, у оквиру којег је од 1985 – 1990. године прикупљено 500 докумената, са око 5.000 страна, посебно нагласио: -Дунавска бановина је обухватала 70 општина, али само је у Аранђеловцу постојала фондација у саставу Радне организације „Буковичка бања“, која је тематски неколико година прикупљала такву грађу, фотокопирала је и спремала за истраживаче.
Међу присутнима у хотелу „Извор“ био је и Миодраг Бошковић, председник наведеног фонда, који је основан у оквиру тадашње Радне организације „Буковичка бања“. Архивску грађу су истраживали осим аутора књиге и председника Фонда и Радмила Миловановић, такође присутна на представљању књиге, новинар у редакцији листа „Буковичка бања“ и сарадник Радио „Шумадије“ у Аранђеловцу, дописник „Политике експрес“, „Светлости“, новинар часописа „Стварност“ и неколико других гласила, као и сад нажалост почивши Љубица Ранковић и Марко Јокић, који су били запослени у аранђеловачком музеју. Сву архивску грађу дигитализовали су Аранђеловчани Александар Аца Петковић и Александар Алексић током 2001. и 2002. године. Захваљујући њиховом великом раду већ 17 година сви пронађени архивски документи налазе се на једном ДВД-у и доступни су свим ученицима и студентима, као и другим стручњацима, који су урадили неколико десетина семинарских, дипломских и других радова управо захваљујући документима, који су дигитализовани постали лако доступни. Сва дигитална документа би требало посебно обележити, у складу са актуелном сигнатуром у Архиву Војводине, тематски груписати и преуредити, али је то већ нови, изузетно обиман и захтеван пројекат.
