RS 002 F. 12 ИЛИРСКА ДВОРСКА КАНЦЕЛАРИЈА

Назив:     ИЛИРСКА ДВОРСКА КАНЦЕЛАРИЈА
Сигнатура:     RS 002 F. 12
Ниво описа:     ФОНД
Седиште:     БЕЧ
Распон грађе:     1791-1792
Датуми постојања творца:     1791-1792
Обим и носач записа јединице описа:     метара: 7,5, књига: 5 , кутија: 57
Назив/Име ствараоца(лаца):     ИЛИРСКА ДВОРСКА КАНЦЕЛАРИЈА
Историјат творца:     Илирска дворска канцеларија установљена је фебруара 1791. године. Ова институција је била нека врста министарства за српске послове, и по узору на Аустријско-чешку и Угарску дворску и она је добила назив канцеларија. У њеној надлежности били су послови које је имала Илирска дворска комисија, односно Депутација до 1777. године. Њен делокруг се, такође, протезао на сво православно становништво на подручју Угарске и Ердеља.
У надлежности Канцеларије налазила су се питања која су се односила на свештенство, цркву, манастире, фондове, задужбине, школство и васпитање младежи. Канцеларија се бавила питањима изградње и одржавања образовних установа за свештенство и народ, материјалним стањем цркава и манастира, свештеника и учитеља, брачним питањима, итд..
За председника Илирске дворске канцеларије изабран је бивши хрватски бан, гроф Фрањо Балаша. За разлику од Илирске дворске комисије, односно Депутације, у Канцеларији је по први пут, у својству дворског саветника, именован један Србин, владика Петар Петровић. Канцеларија је имала своје књиговодство и своју регистратуру.
До брзог укидања Илирске дворске канцеларије дошло је због битне промене спољнополитичких прилика. Након окончаног рата са Турцима и Свиштовског мира Срби више нису били потребни двору. Већ 22. јуна 1972. године укинута је Илирска дворска канцеларија, а 03. јула исте године њени послови и списи предати су Угарској дворској канцеларији.
Историјат фонда/збирке:     Грађа овог фонда се налазила у Земаљском архиву Мађарске у Будимпешти, у склопу Угарске дворске канцеларије. Након Другог светског рата и склапања Мировног уговора са Мађарском 1947. године, грађа фонда је реституцијом предата ФНР Југославији (текст уговора је објављен у Службеном листу ФНРЈ, година III бр.72). Примопредаја је обављена 20. октобра 1956. у Будимпешти, док је записник о преузимању овог фонда од стране Државног, односно Историјског архива АПВ сачињен 12. априла 1957. године у Сремским Карловцима.
Грађа фонда је преузета као сређена. На основу сачуваних података у досијеу архивског фонда сазнајемо да је 1960-их година вршена израда индекса (регистара) за фонд. Током 1980-их извршена је ревизија сређивања грађе фонда и израђен сумарни инвентар и белешка о фонду. У овом периоду извршено је и микрофилмовање грађе овог значајног фонда. У току 1990-их грађа фонда се аналитички обрађује.
Преузимање грађе:     Грађа фонда је преко Југословенске реституционе комисије, на основу одредби склопљеног Мировног уговора са Мађарском 1947. године (текст уговора је објављен у Службеном листу ФНРЈ, година III бр.72), преузета од Земаљског архива Мађарске у Будимпешти. Примопредаја је обављена 20. октобра 1956. у Будимпешти, док је записник о преузимању овог фонда у Државни, односно Историјски архив АПВ сачињен 12. априла 1957. године у Сремским Карловцима.
Оквир и садржај:     Грађа фонда осликава политичку, црквену и културну историју Срба у Хабзбуршкој монархији у 18. веку. Иста садржи предмете у вези са годишњим приходима пароха, црквеним инвентарима, извештаје о стању цркава, предмете у вези са постављењима свештеника, ослобађању свештеника од намета. У грађи се налазе различите молбе свештеника и расписи дијецезама, предмети који се односе на изградњу и поправку цркава и школа, планови и предрачуни за наведену изградњу, као и предмети који се односе на дотације манастирима, сакупљање милостиње, визитације манастира и постављења игумана, те различити манастирски рачуни. Међу предметима се налазе и периодични извештаји о школству, гимназијски наставни планови, извештаји школских инспектора, предмети који се односе на стипендије за православну омладину, фондације за школе, постављење школских учитеља, штампање новина и књига, цензуру.
Допуне:     Не очекују се накнадне допуне.
Систем сређивања:     Списи фонда су подељени на две групе: опште списе, који престављају већину, и президијалне списе који су мали по обиму. Општи списи су подељени на године, у оквиру године на фасцикле које представљају одређену тематску групу. У 1791. години има 14, а у 1792. 25 фасцикли, односно тематских група. Предмети унутар фасцикли су сређени према оригиналној сигнатури. Типична сигнатура предмета није се мењала током времена. Састојала се из године исписане у горњем левом углу, броја тематске фасцикле у средини и редног броја предмета унутар фасцикле у горњем десном углу. На полеђини ових предмета налази се и редни број под којим је исти заведен у текућем протоколу, али предмети, као што је наведено нису одлагани у хронолошком низу (како су завођени у протокол) већ су распоређивани у тематске фасцикле. Последње четири кутије са списима у фонду садрже предмете без фасцикулације, подељене у одређене групе сходно карактеристикама садржаја. Списи су смешени у 57 инвентарних јединица (кутија), изнумерисаних у континуитету почев од редног броја један.
Услови доступности:     Слободан приступ уз поштовање законских одредби Закона о културним добрима РС, 1994.
Услови објављивања или умножавања:     Одлуком Архива.
Језик и писмо архивске грађе:     немачки (готица), славеносрпски (ћирилица), латински (латиница)
Физичке особине и технички захтеви:     Архивска грађа је на папиру и добро је сачувана. Грађа фонда је микрофилмована.
Информативна средства:     Сумарни инвентар
Историјска белешка
Аналитички инвентар
Геогрефски регистар
Именски регистар
Предметни регистар
Архивски фондови и збирке у архивима и архивским одељењима у СФРЈ, САП Војводина, Сремски Карловци, 1977. 29-80.
Водич кроз архивске фондове. Архив Војводине I, Сремски Карловци, 1977.
Водич кроз архивске фондове Архива Војводине, Нови Сад, 1999.
Постојање и место чувања оригинала:     Оригинали се чувају у Архиву Војводине.
Постојање и место чувања копија:     Копије не постоје.
Сродне јединице описа:     RS 002 F. 5 ИЛИРСКА ДВОРСКА КОМИСИЈА И ДЕПУТАЦИЈА (ФОНД)
Напомена о објављивању:     Јован Валрабенштајн, “Илирска дворска канцеларија-Беч. Аналитички инвентар, Х/1”, Архив Војводине, Нови Сад, 1996;
Јован Валрабенштајн, “Илирска дворска канцеларија-Беч. Аналитички инвентар, Х/2”, Архив Војводине, Нови Сад, 1996;
Јован Валрабенштајн, “Илирска дворска канцеларија-Беч. Аналитички инвентар, Х/3”, Архив Војводине, Нови Сад, 1997;
Фердо Хауптман, Југословенско-мађарски архивски преговори и њихови резултати, у: Гласник архива и друштва архивиста Босне и Херцеговине, књига 1, Сарајево, 1961
Scroll to Top