Назив: | ТОРОНТАЛСКА ЖУПАНИЈА | ||
Сигнатура: | RS 002 F. 11 | ||
Ниво описа: | ФОНД | ||
Седиште: | ВЕЛИКИ БЕЧКЕРЕК (ЗРЕЊАНИН) |
||
Распон грађе: | 1731-1849 | ||
Датуми постојања творца: | 1779-1849 | ||
Обим и носач записа јединице описа: | метара: 125,5, књига: 168, кутија: 1065 | ||
Назив/Име ствараоца(лаца): | Торонталска жупанија | ||
Историјат творца: | После протеривања Турака и Пожаревачког мира 1718. године цела територија Баната је припала Аустрији. На територији тзв. Тамишког Баната организована је војна управа на челу са Банатском земаљском администрацијом са седиштем у Темишвару, која је била под непосредним надзором Дворског ратног савета и Дворске коморе у Бечу. На основу Патента царице Марије Терезије из 1751. године војна управа је замењена цивилном. Основана је Царско-краљевска земаљска администрација у Темишвару, која је опет била подређена Дворској комори у Бечу. Јужни Банат, Панчево и део испод Великог Бечкерека, остао је под војном управом и ту је касније формирана Банатска војна граница. Бечки двор није дуго допуштао да се Банат прикључи Угарској, како је то тражило угарско племство, већ га је ставио под своју војно-коморску управу. Угарски сабор је дуже времена на основу законског члана XVIII из 1741. године настојао да Тамишки Банат припоји Угарској, али је у томе успео тек 1778. године када је гроф Кристифор Ницки објавио припајање. На већем делу Баната никле су три жупаније: Торонталска, Тамишка и Крашовска, док су јужни делови остали под војном границом до њеног укидања 1882. године. Дипломом царице Марије Терезије од 13. јула 1779. године формирана је Торонталска жупанија. Обухватала је северозападни део Баната и на северу се граничила са Чонградском и Чанадском жупанијом, на истоку са Арадском и Тамишком, Тисом на западу са Бачком жупанијом, а на југу са Војном границом. Седиште јој је било у Великом Бечкереку и у почетку се делила на четири среза: Великобечкеречки, Нађсентмиклошки, Ујпечки и Новокањишки. У прелазном периоду док жупанијска власт није у потпуности установљена надзор над Жупанијом је водила Краљевска комисија у Темишвару на челу са председником Kристифором Ницким. На челу Жупаније налазио се велики жупан чији је задатак био да надзире политичку и судску администрацију, а осим тога пазио је на жупанијску аутономију и у случају потребе интервенисао у корист двора. Заменик великог жупана био је поджупан који је био задужен за управни живот Жупаније и који је имао такође свог заменика. На челу сваког среза налазио се срески начелник који је обављао помоћне судске послове и спроводио одлуке жупанијских конгрегација које су путем окружница слате у општине. Срески начелници су на располагању имали среске подначелнике, као и заклетнике и комесаре који су му помагали у среској управи (излазећи на терен, водећи истраге и саслушања, израђујући извештаје, итд.). Остали жупанијски чиновници су: жупанијски бележник са својим замеником подбележником, жупанијски фишкал, главни благајник жупанијске благајне, рачуновођа, жупанијски лекар, џелат, пандури, итд. Сва питања решавана су на генералним и партикуларним конгрегацијама (седницама), одржаваним углавном у жупанијском седишту Великом Бечкереку. На њима су разматрани и решавани разнородни предмети, дописи Угарског намесничког већа и осталих органа цивилне и војне управе, објављиване царске наредбе и разматране разне представке, молбе и жалбе. Уредбама Јосифа II 1785/86. укинут је дотадашњи жупанијски и судски систем, а цела Угарска била је подељена на 10 дистриката на челу са комесарима. Торонталска је заједно са друге две банатске и Бачком жупанијом била подређена комесару у Темишвару (Ј. Бахо), у администрацији је уместо латинског уведен немачки језик. Такво стање је трајало до 1790. када је цар, пред своју смрт, вратио жупанијама аутономију и именовао велике жупане. Торонталска жупанија је постојала до краја 1849. године када је на основу царске уредбе формирано Српско Војводство и Тамишки Банат. После периода Баховог апсолутизма Српско Војводство је укинуто и поново успостављена Торонталска жупанија 1861. године. По укидању Војна границе 1873. године, југозападни Банат са Панчевом је прикључен Жупанији, задржавајући такав статус и границе до Првог светског рата. После мировних спразума и међудржавних уговора већи део Торонталске жупаније је припао Краљевини СХС, мањи Краљевини Румунији, а сасвим мали део Краљевини Мађарској. |
||
Историјат фонда/збирке: | Грађа фонда Торонталске жупаније од њеног оснивања чувана је у жупанијском седишту, Великом Бечкереку. Због великог пожара 30.8.1807. године, који је уништио жупанијску зграду, грађа је морала бити привремено смештена у Нађ Сент Миклош, све до 1820. када је изграђена нова зграда. После Првог светског рата грађа фонда се чувала у помоћним зградама Торонталске жупаније у Великом Бечкереку. Током 1939/40. године већи део фонда је у деловима пренет у Државну архиву у Новом Саду, док је један део је остао у Великом Бечкереку и после рата пребачен је у Историјски архив Зрењанин, да би одатле шездесетих година био коначно прикључен фонду и пренет у Архив Војводине. Прво је преузета грађа сређена тако што је чинила једну целину до 1918. године, одн. упочетку није извршено разграничење на период до 1849. и после 1861. године. На основу података из радног картона види се да је током седамдесетих, па надаље вршен преглед и сређивање грађе Торонталске жупаније (подела на организационе јединице, односно тематске скупине, тј. групе докумената), санација и ламинација грађе, као и израда информативних и научно-информативних средстава. Грађа је највероватније средином осамдесетих подељена на два периода, па је грађа од 1861. године издвојена и чини засебан архивски фонд. У последње време врши се додатно сређивање грађе мањег обима, ревизија и додатно улагање новопронађених предмета у грађи других архивских фондова (нпр. Varie). Због ратних разарања, елементарних непогода и лоших услова смештаја архивске грађе у прошлости књиге су половично сачуване, док су списи већим делом сачувани. Укупно је сачувано 168 књига и на десетине хиљада списа смештених у 1.065 кутија. |
||
Преузимање грађе: | На основу одлуке Краљевске банске управе Дунавске бановине, општег одељења бр. 25.262/38 од 17. октобра 1938. године да се изврши пренос бивше архиве Торонталско-тамишке жупаније из Петровграда (Зрењанин) у Државну архиву у Новом Саду, грађа је испоручивана у више наврата током 1939/40. године. | ||
Оквир и садржај: | Грађа фонда садржи различите рескрипте и наредбе владара, дописе, уредбе и упутства Угарског намесничког већа, Угарске дворске канцеларије, Дворске коморе, других Жупанија, војних команди и других органа и институција жупанијских и државних власти, упућених Жупанији као и извештаје и одговоре Жупаније, односно представника жупанијских среских власти и других жупанијских чиновника на упућене дописе. У грађи се налазе различите представке, молбе и жалбе појединаца, као и заједница места, статути вароши и удружења, односно предмети у вези са додељивањем или признавањем одређених права местима или појединцима, затим предмети који се односе на разрез и убирање пореза, смештај и давања за војску, регрутацију и друга војна питања, предмети у вези вршења јавних радова (поправке и изградње путева, мостова, итд.), предмети који се односе на различита верска и црквена питања, предмети судског карактера (саслушања, истраге, токови судских поступака), као и различити изводи, прикази и извештаји о прегледу жупанијске благајне, завршни рачуни, предрачуни, признанице, итд. | ||
Допуне: | У новије време од архивске грађе преузете од стране Архива Војводине, одређен број предмета и докумената је накнадно уложен у фонд (записник о примопредаји архивске грађе од стране Историјског архива града Новог Сада Архиву Војводине, од 03. марта 2006. године (број 031-5-2/1-06)). Од 2012. године врши се и додатно сређивање грађе мањег обима и додатно улагање новопронађених предмета у грађи других архивских фондова (Varie), али се даље не очекују допуне већег обима. | ||
Систем сређивања: | Књиге су половично сачуване и сређене су према врстама, а унутар сваке хронолошки. Књиге су пописане и нумерисане у континуитету почев од редног броја један. Списи су сређени по принципу провенијенције. Сви предмети у оквиру фонда сређени су према првобитном поретку, тј. према сигнатурама писаним на полеђини сваког документа, осим списа без сигнатуре, који су сређени хронолошки. |
||
Услови доступности: | Слободан приступ уз поштовање законских одредби Закона о културним добрима РС, (1994). | ||
Услови објављивања или умножавања: | Одлуком Архива. | ||
Језик и писмо архивске грађе: | немачки (готица), мађарски (латиница), латински (латиница), славеносрпски (ћирилица), славеносрпски (латиница), румунски (ћирилица), румунски (латиница), италијански (латиница) | ||
Физичке особине и технички захтеви: | Архивска грађа је на папиру и већим делом је добро сачувана. Један део грађе је раније лечен (ламиниран), а одређен број докумената (кроз цео фонд) је потребно лечити. | ||
Информативна средства: | Сумарни инвентар Историјска белешка Аналитички инвентар Геогрефски регистар Именски регистар Предметни регистар Архивски фондови и збирке у архивима и архивским одељењима у СФРЈ, САП Војводина, Сремски Карловци, 1977. 29-80. Водич кроз архивске фондове. Архив Војводине I, Сремски Карловци, 1977. Водич кроз архивске фондове Архива Војводине, Нови Сад, 1999. |
||
Постојање и место чувања оригинала: | Оригинали се чувају у Архиву Војводине. | ||
Постојање и место чувања копија: | Копије не постоје. Део фонда је микрофилмован. | ||
Сродне јединице описа: | RS 002 F. 10 ТАМИШКА ЖУПАНИЈА (ФОНД) RS 002 F. 2 БАЧКО – БОДРОШКА ЖУПАНИЈА (ФОНД) RS 002 F. 423 ТАМИШКА ЖУПАНИЈА II (ФОНД) RS 002 F. 408 СУБАЛТЕРНИ СУД ЗА ТАМИШКУ, ТОРОНТАЛСКУ И КРАШОВСКУ ЖУПАНИЈУ (ФОНД) RS 002 F. 422 ТОРОНТАЛСКА ЖУПАНИЈА II (ФОНД) RS 002 F. 421 БАЧКО БОДРОШКА ЖУПАНИЈА II (ФОНД) RS 002 F. 13 ВЛАСТЕЛИНСТВО БИЛЕТ (ФОНД) RS 002 F. 471 БАНАТСКИ СИРОЧАДСКИ СТО (ФОНД) RS 002 F. 474 ВЛАСТЕЛИНСКИ СУД (ФОНД) |
||
Сродне јединице описа ван архива: | Хрватски државни архив, Вировитичка жупанија, HR-HDA-33 Хрватски државни архив, Вараждинска жупанија, HR-HDA-32 Хрватски државни архив, Сријемска жупанија, HR-HDA-31 Хрватски државни архив, Крижевачка жупаније, HR-HDA-28 Хрватски државни архив, Пожешка жупанија, HR-HDA-29 Хрватски државни архив, Северинска жупанија, HR-HDA-30 Хрватски државни архив, Загребачка жупанија, HR-HDA-34 |
||
Напомена о објављивању: | Јакшић Дејан, Торонталска жупанија (1731-1849), Каталог одабраних садржаја докумената (1731-1785) XV/1, Нови Сад, 2008; Трбојевић Олгица, Торонталска жупанија (1731-1849), Каталог одабраних садржаја докумената (1786-1790) XV/2, Нови Сад, 2011; Мр Дејан Јакшић, Едиција научно-информативних средстава о архивској грађи посвећена Торонталској жупанији, (приказ), у: Архивски анали, број 6, Нови Сад, 2011, стр. 156-166; Дејан Јакшић, Судство у жупанијским фондовима до 1848, у Архивски анали бр.4, Нови Сад 2007, стр. 11–25; Дејан Јакшић, Сређивање жупанијских фондова до 1848. године, у: Зборник радова са саветовања Зрењанин, 19–20. септембар 2011, Нови Сад 2012, стр. 181–195; Антал Хегедиш, Аграрни односи у Торонталској жупанији у Банату: 1779-1848. године, Нови Сад, Матица Српска, 1987. |