RS 002 F. 33 СРПСКО-БАНАТСКА ЗЕМАЉСКА КОМИСИЈА ЗА ОРГАНИЗАЦИОНА ПИТАЊА

Назив:			СРПСКО-БАНАТСКА ЗЕМАЉСКА КОМИСИЈА ЗА ОРГАНИЗАЦИОНА ПИТАЊА
Сигнатура:			RS 002 F. 33
Ниво описа:			ФОНД
Седиште:			ТЕМИШВАР
Распон грађе:			1852-1854
Датуми постојања творца:			1853-1854
Обим и носач записа јединице описа:			метара: 1.35, књига: 1, кутија: 11, листова: 6053, предмет: 1085
Назив/Име ствараоца(лаца):			Српско-банатска земаљска комисија за организациона питања
Историјат творца:			У склопу опсежне административно-територијалне реорганизације Српског Војводства и Тамишког Баната (даље: Војводство и Банат), коју је започела „Политичко-организациона комисија у Темишвару” (Архив Војводине, „Ф.28 Политичко-организациона комисија у Темишвару (Politische Organisierungs Commission in Temesvar) – Темишвар (Temesvar) (1851-1852), 1851-1852”) укидањем Бачко-торонталског и Тамишко-крашовског дистрикта, 1851. године, оснива се такође и „Српско-Банатска земаљска комисија за организациона питања” (деље: Земаљска организациона комисија), чији је задатак био да утврди нову, дефинитивну структуру среских и окружних политичких и судских власти. Земаљска организациона комисија је основа на темељу царске наредбе од 14. септембра 1852. године (Архив Војводине, „Ф.33 Српско-Банатска земаљска комисија за организациона питања (Serbischbanater k. k. Organisierung-Landescommission) – Tемишвар (1853-1854), 1852-1854”, а. ј. 8 и 1085). Коначно оформљење изведено је 4. фебруара 1853. године, па тако Земаљска организациона комисија за овај месец рада подноси први извештај Министарству унутрашњих послова и Министарству правосуђа (Исто, а. ј. 9). Сходно постављеним задацима Земаљска организациона комисија је, најпре, имала два огранка. Чланови политичког огранка су били: министарски комесар, касније потпредседник Намесништва Војводства и Баната, Едвард фон Гриц (Eduard von Griez) и градоначелник Суботице Павле фон Антуновић, а заменични члан је био управник бившег Централног заступништва државне благајне (Central Fiscal Amt) Имре Маћашовски (Emerich Matyassovsky). У правосудном огранку за чланове су постављени: управник земаљског суда у Лугошу, касније саветник Врховног земаљског суда у Темишавару, Тивадар Серб (Theodor Szerb) и Ђорђе Стојаковић, такође саветник темишварског врховног суда, док је заменични члан био бивши срески начелник Ђорђе Вучетић. С обзиром на то да је планирано да се уз среске политичке органе поставе и порески органи, комисија је врло брзо добила и финансијски огранак, чији је члан био високи финансијски саветник Константин фон Манаси (Constantin von Manassy). Место записничара поверено је бившем дистиктском секретару Теодору Мандића, а касније капетану Вилхелму Лихтнеру (Wilchelm Lichtner). Комисијом је председавао намесник Коронини (Исто, а. ј. 8, 13, 785). За време рада Комисија се руководила „Инструкцијом за земаљске организационе комисије”, донетом на основу Царске одлуке од 30. децембра 1852. године (Исто, а. ј. 8 и 1085). Према „Инструкцији” главни задатак комисије је био установљавање нових службених органа у Српском Војводству, а то је даље подразумевало: 1) раздељивање и ограничавање среских, окружних и судких подручја; 2) одређивање центара нових служби и управа; 3) одређивање персоналних места; 4) изналажење смештаја за новоформиране службене органе; 5) давање стручних мишљења на захтев Министарства унутрашњих послова у Бечу и обављање осталих организационих послова; 6) израда предлога за попуњавање среских служби и 7) доношење одлука о наименовањима службеника, преузимањима службе и почетку делатности среских служби. Читав рад комисије се одвијао у заједничком заседању са Намесништвом у Темишвару (Исто, а. ј. 1085). Нова административно-територијална организација подразумевала је поделу Војводства и Баната на пет округа (Kreis) (Архив Војводине, „Ф.23 Српско Војводство и Тамишки Банат (Landesverwaltung der serbischen Woiwodschaft und des temescher Banat) – Темишвар (1849-1861), 1849–1861”, Президијални списи, а. ј. 5438; Ф.33, а. ј. 878; „Reichs-Gesetz-Blatt…”, Jahrgang 1854, Wien, 1854, Stc. IX, № 28), срезове и општине. Царским одлукама од 8. јуна, 28. јула и 2. октобра 1853. године коначно је оформљено пет територијалних јединица, које су планиране и неуспелом реорганизацијом из 1851. године (Види Ф.28, Историјат ствараоца), али се сада ове јединице нису звале дистрикти, него окрузи. Темишварски округ је обухватао срезове: Темишвар, Нови Арад, Липа, Чаково, Вршац и Бузјаш; у Лугошком округу су били следећи срезови: Лугош, Фачет, Оравица и Богшан; Великобечкеречки округ је подразумевао срезове: Велики Бечкерек, Турски (Нови) Бечеј, Модош, Велика Кикинда, Турска (Нова) Кањижа, Велики Семиклуш, Хацфелд и Билет; Сомборски округ је имао срезове: Сомбор, Апатин, Кула, Баја, Суботица и Сента, док су под окриљем Новосадског округа стајали срезови: Нови Сад, Стари Бечеј, Паланка, Рума и Илок. Предвиђено је, у складу са општом шемом управе, да окрузима руководе окружне управе (Kreisbehörde, Kreisamt), на челу са окружним управницима (Kreisvorsteher), па су тако 1. октобра 1853. године основане Окружна управа у Новом Саду, Окружна управа у Сомбору, Окружна управа у Великом Бечкереку, Окружна управа у Темишвару и Окружна управа у Лугошу (Ф.23, исто, а. ј. 6244; Ф.33, а. ј. 878; „Reichs-Gesetz-Blatt…”, Jahrgang 1854, Stc. IX, № 28). Њиховим увођењем укинути су до тада важећи привремени владини комесаријати. Под власт окружних управа подведени су и слободни краљевски градови и привилегована трговишта, осим главног земаљског града Темишвара који је био непосредно подређен Намесништву („Reichs-Gesetz…”, Jahrgang 1854, Stc. IX, № 28, I). Окружне управе су схваћене као руководеће, надзируће и извршне јавне службе средњег нивоа између Намесништва и среских служби, односно градских магистрата. Окружне службе су одлучивале у првом степену. Даљи задатак комисије је био да оснује 29 среских служби (Bezirksamt) Војводства и Баната (Ф.33, 13, 744, 1085), којима би руководили срески управници (Bezirksvorsteher, Bezirksvorstand). Према општој шеми управе за све круновине Аустријског царства („Reichs-Gesetz-Blatt für Kaiserthum Oesterreich”, Jahrgang 1853, Wien, 1853, Stc. IV, № 10; Ф.23, исто, а. ј. 3000) у надлежности среских служби је била брига о непосредном спровођењу закона, о одржавању безбедности и јавног реда и мира и о унапређењу општина путем надзора установа и општинских служби (Gemeindeamt). Од свих основаних среских служби 23 су биле мешовите политичко-правосудне среске службе (politisch-judizielles gemischtes Bezirksamt), а 6 од њих, у Новом Саду, Сомбору, Суботици, Великом Бечкереку, Темишвару и Лугошу, чисте политиче среске службе (reines Bezirksamt). Практично, среске службе су наследиле рад привремених среских комесаријата, односно привремених среских судова, а свој рад су започеле 30. маја 1854. године. У оквиру политичких послова среске службе су могле да доносе првостепене одлуке. Mешовите среске службе Војводства и Баната су, поред политичких, имале и правосудне функције. Дакле, оне су важиле, такође, и као срески судови. Њима је поверена улога помоћних првостепених судова, који су се бавили пословима истраге и претреса, тј. вршили су радње увиђаја, саслушања сведока, суочења и сл. У окружним центрима Новом Саду, Сомбору, Великом Бечкереку, Темишвару и Лугошу формирани су градско-делегирани судови (städtisch-delegirtes Gericht), чија се територијална надлежност протезала на град (трговиште) и околни срез. На тај начи није било потребе да се у овим срезовима формирају мешовите среске службе, па су у њима постављене чисте политичке среске службе. У Суботици је организација била потпуно специфична. Иако је Суботица била слободни краљевски град, она није могла да има градско-делегирани суд јер нија била окружни центар. На тај начин је формиран посебан срески суд са надлежношћу за срез и град Суботица, а уз то још и посебна чиста политичка среска служба надлежна само за срез (Ф.33, а. ј. 805). Реорганизација правосуђа, коју је Земаљска организациона комисија спроводила у сагласности са Врховним земаљским судом (Ober-Landesgericht) у Темишвару, одређена је Наредбом министарстава унутрашњих послова, правосуђа и финансија од 1. фебруара 1854. године („Reichs-Gesetz-Blatt…”, Jahrgang 1854, Stc. IX, № 28). Стари земаљски судови су реорганизовани тако што су постављени првостепени судови: Земаљски суд (Landesgericht) у Темишвару, Окружни суд (Kreisgericht) у Лугошу, Окружни суд у Великом Бечкереку, Окружни суд у Сомбору и Окружни суд у Новом Саду. Територијална надлежност Земаљског суда у Темшвару односила се на Темишварски округ и Главни град Темишвар, који није потпадао под овај округ, а у поједниним правним стварима и на читаву територију Војводства и Баната. Окружни судови су били надлежни за подручје истоименог округа, па самим тим и за градове и трговишта у оквиру њих. Нови систем политичке и судске администрације Војводства и Баната ступио је у делатност 30. маја 1854. године на основу наредаба Министарства унутрашњих послова и Министарства правосуђа (Исто, Stc. XIII, № 91 и 94). На тај начин је циљ Земаљске организационе комисије испуњен, па је она укинута 1. августа 1854. године (Ф.33, а. ј, 1085). Ипак, Земаљска организациона комисија је решавала предмете све до септембра. Њен рад је наследила „Земаљска комисија за персонална питања мешовитих среских служби” (Landes Commission für die Personalangelegenheiten der gemischten Bezirksämter) (Архив Војводине, „Ф. 34 Мешовита земаљска комисија за Српско Војводство и Тамишки Банат (Gemischte Landescommission für Serbische Woiwodschaft und das Temescher Banat) – Tемишвар (Temesvar) (1854-1861), 1854-1861”) руководећи радом новооснованих среских служби. Услед тога је у Ф. 33 мањи број предмета из овог прелазног периода потписан од стране новоформиране комисије. Треба такође напоменути, да предмети Земаљске организационе комисије носе исту сигнатуру, као и предмети Политичко-организационе комисије у Темишвару, наиме: о.с. (о.ц.).
Историјат фонда/збирке:			Архивска грађа која сачињава Ф.33 преузета је реституцијом од архива из Мађарске 1960. године. Према збирном инвентару за реституисане фондове Српског Војводства архивска грађа која се односи на Срспско-Банатску комисију за организациона питања имала је 8 инвентарних јединица, списи су означени бројевима 366-372, док књига протокола са индексом није имала посебну сигнатуру („Српска Војводина и Тамишки Банат (Попис материјала примљеног из Мађарске)”, стр. [46]). У регистру Архива Војводине поменута архивска грађа је даље заведена као „Ф.33 Српско-Банатска земаљска комисија за организациона питања (Serbischbanater k. k. Organisierung-Landescommission) – Tемишвар (Теmesvar) (1853-1854), 1853-1854”, а према сумарном инвентару састављеном 1989. године имала је 8 инвентарних јединица: књига протокола са индексом (1) и списи (2-8). После ревизије фонда урађене 2008/9. године утврђене су извесне измене. Постављене су нове граничне године архивске грађе, наиме 1852-1854, а новом систематизацијом је одређено 12 инвентарних јединица: књига протокола са индексом (1) и списи (2-12). Фонд је сређен по принципу провенијенције, тј. по редоследу протокола. За комплетан фонд je урађен аналитички инвентар, а изабрани аналитички описи су публиковани 2011. године.
Преузимање грађе:			Архивска грађа фонда је преузета путем реституције од архива из Мађарске 1960. године, а према мировном уговору из 1947. године и Споразума из 1958. године (Фердо Хауптман, „Југословенско-мађарски архивски преговори и њихови резултати”, у: „Гласник архивâ БиХ”, 1, Сарајево, 1961, стр. 29-30, 47-50). Ова архивска грађа је по попису реституисаног садржаја („Забелешка о састанку одржаном у Државном секретеријату за иностране послове (Служба за правне послове и међународне уговоре) на дан 15. јула 1960. године ради расподеле архивског материјала примљеног од НР Мађарске на основу Споразума од 3. јуна 1958. године”, Државни секретеријат за иностране послoве и међународне уговоре, пов. бр. 92232/2. Београд, 23. јули 1960. године), припадала архивској грађи заведеној као Архив Намесништва Српске Војводине и Тамишког Баната 1849-1861, а збирни инвентар за реституисане фондове Српског Војводства показује да је тадашњем Државном архиву АПВ у Сремским Карловцима предата 17. јула 1960. године.
Оквир и садржај:			Подаци о административно-територијалној организацији Српског Војводства и Тамишког Баната, успостављању окружних и среских политичких и судских тела и њиховом смештају.
Допуне:			Не очекују се накнадне допуне.
Систем сређивања:			Фонд садржи једну серију докумената сређену по систему провенијенције, тј. према редоследу предмета у деловоднику, али су предметима дати архивски бројеви. Систематизацијом је одређено 12 инвентарних јединица: књига протокола са индексом (1) и списи (2-12).
Услови доступности:			Слободан приступ уз поштовање законских одредби.
Услови објављивања или умножавања:			Одлуком Архива.
Језик и писмо архивске грађе:			немачки (готица), мађарски (латиница), латински (латиница)
Физичке особине и технички захтеви:			Архивска грађа је на папиру и добро је сачувана осим књиге и неколико предмета за лечење.
Информативна средства:			Сумарни инвентар Аналитички инвентар Геогрефски регистар Именски регистар Предметни регистар Историјска белешка Архивски фондови и збирке у архивима и архивским одељењима у СФРЈ, САП Војводина, Сремски Карловци, 1977. 29-80. Водич кроз архивске фондове. Архив Војводине I, Сремски Карловци, 1977. Водич кроз архивске фондове Архива Војводине, Нови Сад, 1999.
Постојање и место чувања оригинала:			Оригинали се чувају у Архиву Војводине.
Постојање и место чувања копија:			Копије не постоје.
Сродне јединице описа:			RS 002 F. 28 ПОЛИТИЧКО-ОРГАНИЗАЦИОНА КОМИСИЈА У ТЕМИШВАРУ (ФОНД) RS 002 F. 34 МЕШОВИТА ЗЕМАЉСКА КОМИСИЈА ЗА СРПСКО ВОЈВОДСТВО И ТАМИШКИ БАНАТ (ФОНД) RS 002 F. 23 ЗЕМАЉСКА УПРАВА ЗА СРПСКО ВОЈВОДСТВО И ТАМИШКИ БАНАТ (ФОНД) RS 002 F. 22 ЗЕМАЉСКА ШКОЛСКА УПРАВА ЗА СРПСКО ВОЈВОДСТВО И ТАМИШКИ БАНАТ (ФОНД) RS 002 F. 24 ЗЕМАЉСКА ГРАЂЕВИНСКА УПРАВА ЗА СРПСКO ВОЈВОДСТВО И ТАМИШКИ БАНАТ (ФОНД)
Напомена о објављивању:			Зоран Стевановић: „Нацрт историјске белешке могућег обједињеног фонда на основу истраживања у архивској мрежи Војводине и примера фондова из периода Српског Војводства и Тамишког Баната”, у: „Зборник радова са саветовања, Нови Сад, 17-18. децембар 2009. године”, Друштво архивских радника Војводине, Нови Сад, 2010. Зоран Стевановић: „Комисије Српског Војводства и Тамишког Баната – Темишвар (1851-1861). Каталог одабраних садржаја докумената”, Архив Војводине, Нови Сад, 2011. Зоран Стевановић: „Процес организације власти у Војводству Србија и Тамишки Банат”, у: „Споменица Историјског архива Срем”, бр. 12, Историјски архив Срем, Сремска Митровица, 2013.
Напомена :			Значајни предмети: архивске јединице 8, 9, 864, 878, 917, 918, 1085.