| Назив: | ЗБИРКА “MONASTERIA” | ||
| Сигнатура: | RS 002 F. 399 | ||
| Ниво описа: | ЗБИРКА | ||
| Распон грађе: | 1702-1909 | ||
| Обим и носач записа јединице описа: | метара: 0,48, књига: 4, кутија: 3 | ||
| Назив/Име ствараоца(лаца): | ЗБИРКА “MONASTERIA” | ||
| Историјат творца: | Архивска грађа ове Збирке потекла је од различитих твораца, односно документа су различите провенијенције и чине једну слободно оформљену архивску збирку, која се може поделити у три тематске групе. Прву и другу групу чине списи фрањевачких самостана у Петроварадину и Сомбору. За разлику од павлинских и исусовачких самостана, фрањевачка је архивска документација неупоредиво слабије сачувана. Фрањевачки архиви не само да су по природи реда много сиромашнији од архива осталих редова, већ је сачуван и само мањи број грађе. Од самостана фрањевачке Капистралне провинције (на територији бившег југословенског подручја) сачуван је једино архив фрањеваца у Славонској Пожеги. Од фрањеваца у Петроварадину и Сомбору једино су сачувани они инвентари који су састављени приликом укидања 1786. године. Ти инвентари се састоје из извештаја комесара које је послало Угарско намесничко веће да се изврши и спроведе укидање и из извештаја рачуноводства Већа које је имало обавезу да се и даље брине о имању укинутих самостана, пошто је тада на подручју Угарске, Намесничко веће спроводило ову секвестрацију. Извештаји су веома исцрпни и рађени су по утврђеном обрасцу унапред одређених рубрика: општи извештај, стање свеукупног имања, попис редовника, капитала, активни и пасивни заостаци, попис стоке, попис реквизита, црквених предмета и попис књига. Фрањевачки самостан у Петроварадину је укинут 8. јула 1786. године, а у Сомбору 12. децембра исте године. Трећу групу чине списи који се односе на православне манастире. За време владавине Јосипа II а у вези са укидањем манастира,читаве архиве манастира су смештене су у Архив Угарске дворске коморе и Намесничког већа, као и сви списи који се односе на историјат црквене оставштине које обухвата раздобље од XIII до XVIII века. Међу таквим списима су и списи православних манастира у Срему. Грађа потиче из XVIII века (углавном прве половине) када је државна власт на новостеченом подручју уређивала власничко-правне односе и све више задирала у организацију манастирског газдовања. Међу сачуваним списима преовладавају царске привилегије и утврђивање и разграничавање поседа појединих манастира уз административне прописе. Остатак списа су искључиво инвентари о укидању састављени на унапред штампаним формуларима о имовном стању, статусу особља и историјату манастира. |
||
| Историјат фонда/збирке: | Збирку “Monasteria” чине списи различититих манастира на садашњој територији Војводине. Aрхивскa грађa је добијенa из Мађарске 1960. године на основу реституционих захтева по споразуму Југославије и Мађарске. Архивска грађа примљена је као сређена и обухватала је три групе: Списи фрањевачког манастира у Петровардину, Списи фрањевачког манастира у Сомбору и Списи који се односе на православне манастире. Списи су на немачком, латинском, славеносрпском и мађарском језику. Збирка се састоји из 3 кутије архивске грађе и 4 књиге (спаковане у једној кутији). Збирка нема сумарни инвентар, док је део списа аналитички обрађен. |
||
| Преузимање грађе: | Збирка се налазила у Државном архиву Мађарске у Будимпешти до 1960. године, када је враћена Југославији у оквиру реституционих захтева (1956-1960), а на основу мировног уговора из 1947. године склопљеног између Југославије и Мађарске. | ||
| Оквир и садржај: | Различити подаци о манастирима: извештаји краљевских комесара Николе Латиновића и Јована Клачањија и комисије коју је послало Угарско намесничко веће да спроведе укидање фрањевачких самостана капистранске провинције у Петроварадину и у Сомбору; списи који се односе на православне манастире: премеравања земљишта манастира у Срему (Беочин, Ремета, Врдник, Јазак, Шишатовац, Опово, Привина Галава, Раковац, Кувеждин и др.), царске привилегије о утврђивању и разграничавању појединих манастирских поседа, манастирски прописи калуђера у манастирима, покретних и непокретних добара цркава и манастира, пописи књига у манастирским библиотекама; опорезивање 1702. године самостана Керестинце, засеока Пиштинци, села: Моловина, Сусека, села Радоша, града Илока, пустаре Темелчин, пустаре Корушке; списи о манастиру Крушедол: приходи и расходи, записници, манастир Крушедол за време управљања протосинђела Емилијана Радића;пописи целокупног иметка манастира, готовог новца, облигација, активних и пасивних дугова; списи манастира Беочин: уговори, дозволе за венчања. |
||
| Допуне: | Не очекују се допуне већег обима, али се не искључује могућност накнадних мањих допуна. | ||
| Систем сређивања: | Збирка је сређена тематски. Архивска грађа примљена је реституцијом из Мађарске сређена и обухватала је три групе списа: Списи фрањевачког манастира у Петровардину, Списи фрањевачког манастира у Сомбору и Списи који се односе на православне манастире. Збирка нема сумарни инвентар, а ревизијом извршеном 2013. године, утврђено је да постоји и група списа “Разни списи”, па је Збирку потребно додатно средити и урадити нови сумарни инвентар. | ||
| Услови доступности: | Слободан приступ уз поштовање законских одредби Закона о културним добрима РС, 1994. | ||
| Услови објављивања или умножавања: | Одлуком Архива. | ||
| Језик и писмо архивске грађе: | латински (латиница), старословенски (ћирилица), српски (ћирилица), немачки (готица), мађарски (латиница) | ||
| Физичке особине и технички захтеви: | Архивска грађа је на папиру. Грађа је делимично сачувана. | ||
| Информативна средства: | Аналитички инвентар Архивски фондови и збирке у архивима и архивским одељењима у СФРЈ, САП Војводина, Сремски Карловци, 1977. 29-80. Водич кроз архивске фондове. Архив Војводине I, Сремски Карловци, 1977. |
||
| Постојање и место чувања оригинала: | Оригинали се чувају у Архиву Војводине. | ||
| Постојање и место чувања копија: | Нема копија. | ||
| Сродне јединице описа: | RS 002 F. 400 ЗБИРКА “SERBICA” (ЗБИРКА) | ||
| Напомена о објављивању: | Прве и основне податке о збирци “Monasteria” дао је фердо Хауптман (Ferdo Hauptmann)у чланку “Југословенско-мађарски архивски преговори и њихови резултати”, Гласник архива и Друштва архивиста Босне и Херцеговине, Сарајево, 1961. | ||
| Напомена : | Аналитички обрађени су: Списи фрањевачког манастира у Сомбору (20 предмета), Списи фрањевачког манастира у Петроварадину (13 предмета) и део Списа који се односи на православне манастире (36 предмета). |