| Назив: | ЗБИРКА КАНЦЕЛАРИЈСКИХ КЊИГА | ||
| Сигнатура: | RS 002 F. 563 | ||
| Ниво описа: | ЗБИРКА | ||
| Седиште: | |||
| Распон грађе: | 12–13. век–1930. | ||
| Датуми постојања творца: | |||
| Обим и носач записа јединице описа: | књига: 272 | ||
| Историјат фонда/збирке: | Архивска грађа Збирке канцеларијских књига је издвојена из једне групе архивске грађе, која се налази у депоу 34 Архива Војводине, али се не налази ни у једном од постојећих архивских фондова нити збирки. Ради се о старој архивској грађи, насталој до 1918. године. Садашња генерација архивиста Архива Војводине је ову ванфондовску групу грађе затекла у депоу, тако да се претпоставља да је одавно заметнута. Вероватно је настала постепено и спонтано, тако што су приликом сређивања постојећих фондова и збирки издвајана на једну гомилу појединачна документа која не припадају целинама у којима су се налазила. Овде су често привремено одлагана и документа која су коришћена за различите изложбе или истраживања, а касније су занемарена и нису враћена у своје фондове и збирке. Временом је поменута група архивске грађе постала права „сваштара”, у коју jе у свакој згодној прилици додавана сва грађа за коју није било сигурно којој целини припада, као и архивска грађа која је проналажена на другим местима, у другим депоима, и чија је припадност била утврђена, али се њено прикључење одговарајућим фондовима и збиркама стално одлагало. Због своје разноликости, ова група архивске грађе је физички смештена непосредно уз Збирку Варија, али јој према евиденцијама није припадала. У различитим периодима је различито називана: „придодата грађа”, „варија”, али не Збирка Варија, „друга грађа за улагање у фондове” и слично. Познате евиденције о поменутој групи ванфондовске архивске грађе су непотпуне. Претпостављамо да дуго времена нису ни вођене, а потом, када је започето са евидентирањем нису увек бележени сви послови који су обављани са грађом и свака настала промена. Најстарије евиденције су „Белешка о сређивању Збирке Варија и придодате грађе” (Архив Војводине (АВ), Нови Сад, Ф. 563 Збирка канцеларијских књига, Досије, 2/3) и документ под називом „VARIA” (Исто, 3/3), прва из јуна, а друга од 30. новембра 2006, када је у току сређивања грађа пописана по инвентарним јединицама. У наредном периоду је идентификован велики део ове грађе, одређена је његова припадност и прикључен је одговарајућим фондовима и збиркама. Такође је настављено са повременим додавањем архивске грађе у ову групу. Следећи увид у стање нам је дат „Извештајем о сређивању Збирке Варија (Ф. 469) и прегледу друге грађе за улагање у фондове Архива Војводине” из 2011. године, а затим и „Извештајем о сређивању из 2012. године” (АВ, Ф. 469, Збирка Варија, Досије, 10/3, 11/3). Током 2015–2017. године, ова група ванфондовске архивске грађе је поново сређивана (АВ, Ф. 563, Досије, 4/3). Поред архивске грађе која је према припадности издвојена за друге фондове у Архиву Војводине и архивима у АП Војводини, уочен је и велики број канцеларијских књига које не припадају ниједном другом од постојећих архивских фондова, нити архивској збирци, тј. за које не можемо са сигурношћу да утврдимо да ли припадају некој другој од постојећих целина архивске грађе. С обзиром на то да према врсти документа којој припадају оне чине једнородну архивску грађу, ова грађа је издвојена и од ње је формирана Збирка канцеларијских књига. Мањим делом, Збирку канцеларијских књига (а. ј. 1–6) чини и архивска грађа која је пронађена на једном другом месту у депоу 34, у необележеној кутији, 2015. године. У питању је такође била ванфондовска архивска грађа. После вишеструких анализа, утврђено је да се ради о раритетној и најстаријој архивској грађи Архива Војводине. Формирање и сређивање Збирке канцеларијских књига је завршено 2017. године. Формиран је Досије Збирке, а уређена су и научно-информативна средства: Сумарни ивентар са историјском белешком, као и Аналитички инвентар за целокупну Збирку. |
||
| Назив/Име ствараоца(лаца): | |||
| Преузимање грађе: | За раритену архивску грађу Збирке постоје делимичне евиденције о преузимању. Једна од књига (а. ј. 1) је заведена у Улазни инвентар Архива Војводине под бројем 142а, као допуна броја 142 под којим је уписана грађа примљена од Матице српске 1972. године. У вези с тим постоји и „Записник о преузимању архивске грађе из 1972” (АВ, Ф. 121, Архив Војводине – Нови Сад (1926–) 1926–1991, Класификациона ознака 0, 1972, VI 031.5-1), али у њему није наведена ова књига. Попис примљене грађе је састављен непрецизно. У Записнику је испод откуцаног текста, руком дописано: „3 књиге – додато” (потписали су га чланови Комисије: Катица Илић, Слободан Радовановић и Лајчо Матковић за Архив Војводине, али за Библиотеку Матице српске, Лаза Чурчић, је одбио да потпише записник). Дакле, на основу овог записника није могуће са сигурношћу утврдити, како је и када ова књига (а. ј. 1) примљена у Архив Војводине, односно да ли је она међу „3 књиге – додато”. Књига је евидентирана у књизи Улазног инвентара, али до 2016. године није била уврштена ни у један фонд или збирку, нити је заведена у Регистар фондова и збирки, и није описана ни у једном информативном средству. Четири пронађене књиге (а. ј. 2, 3, 4, 5), са повезима од пергаментних листова, се наводе у Комисијском записнику, који је састављен 1959. године, када је Покрајински комитет Савеза комуниста Југославије за Војводину предао Архиву Војводине (тадашњи назив: Историјски архив Аутономне Покрајине Војводине) два сандука реституисане архивске грађе (Исто, Реституције, Преписка, бр. 01-21/1-59 и АВ, Ф. 438, Збирка Рудолфа Шмита 1850–1856, Досије, 10/5). Ова грађа је заплењена у Чехословачкој непосредно после завршетка Другог светског рата, приликом хапшења бегунца Рудолфа Шмита, са основаном сумњом „да је опљачкао архивску грађу из Државне архиве у Новом Саду”, што је касније званично и доказано. Четири књиге су у овом записнику пописани под бројевима 11, 37, и 38, а испод поднаслова: „I. – SANDUK br.—- (bez broja, sa napisanom adresom ’Vojvođanska arhiva’, dimenzije: dužine 66, širine 50, visine 46 cm”. До 2016. године, ова архивска грађа није уврштена ни у један фонд или збирку, није заведена у Регистар фондова и збирки, и није описана ни у једном информативном средству. У наведеним евиденцијама за четири књиге (а. ј. 2, 3, 4, 5), напомиње се да су корице књига сачињене од пергаментних листова. Међутим, тек је током 2015/16. године утврђено да су ови пергаментни листови уствари фрагменти врло старих рукописа, и тиме сваки за себе посебна смисаона целина у односу на књигу чију корицу представља. Због тога су пергаментни листови заведени као посебне архивске јединице у Збирци канцеларијских књига (а. ј. 2-1, 3-1, 4-1, 5-1). О два посебна пергаментна листа (а. ј. 6), која такође представљају фрагменте раритетних рукописа нема помена ни у једном записнику о пријему архивске грађе, те за сада не знамо како су и када примљени у Архив Војводине. До 2015. године о њима није постојала ниједна забелешка. У вези са осталим делом фонда, тренутно не можемо да утврдимо на који начин и када су ове канцеларијске књиге стигле у Архив Војводине, узимајући у обзир да су издвојене из групе ванфондовске архивске грађе за коју не знамо прецизно како и када је настала, нити имамо довољно поузданих евиденција о променама њеног стања. |
||
| Оквир и садржај: | Збирку канцеларијских књига највећим делом, чине књиге настале радом управних, судских, финансијских, привредних, војних, црквених и других канцеларија на територији данашње Аутономне Покрајине Војводине. Мањим делом, књиге су настале ван ове територије, али представљају архивску грађу од важности за историју и културу АП Војводине. Време настанка архивске грађе Збирке је од 12–13. до 20. века. Према физичком изгледу архивске грађе, Збирку канцеларијских књига чине утабачени, увезани, прошивени, повезани, укоричени или на било који други начин спојени листови, тако да представљају једну физичку и смисаону целину, без обзира на то да ли је она сачувана у потпуности или фрагментарно. Све књиге су писане руком, а осим тога многе у свом саставу садрже штампане називе, заглавља, обрасце и табеле. С обзиром на припадност, односно место и време настанка архивске грађе, велики број књига у Збирци није у потпуности идентификован. Код неких књига је остао непознат стваралац, иако се јасно види да се нпр. ради о неком суду или трговачкој кући, код неких је непознато место настанка, али је позната територија, а код неколицине нисмо сигурни ни за трериторију. За већину књига су тачно утврђени година или распон година настанка архивске грађе, на основу хронолошких обележја и филигранолошке анализе, док је код појединих књига време настанка (година или век) утврђено само оквирно, уз анализу хронолошких обележја, садржаја документа и палеографских обележја, као и уз примену радикарбонске методе на бази угљениковог изотопа C-14. Узимајућу у обзир анализирани садржај књига, у Збирци се налазе разне службене евиденције: деловодници, регистри, индекси, именици, записници, дневници, пописи, спискови, инвентари, извештаји, обрачуни, прорачуни, прегледи и остало. Посебну вредност Збирке чине различите евиденције становника у виду пописа, спискова, регистара регрута, кадета, лица ослобођених војне обавезе, затвореника, кметова, радника, бирача, службеника, трговаца, занатлија, арендатора, власника непокретности, пореских обвезника, киријаша, прималаца помоћи, поверилаца, дужника, уписника зајмова, вакцинисане деце, ђака и осталог. Збирка канцеларијских књига садржи и раритетне примерке архивске грађе (а. ј. 1–6). Ради се најпре о пет књига које представљају рудничке и градске рачунске евиденције, писане на папирној подлози (а. ј. 1, 2, 3, 4, 5). Међутим, четири од њих садрже и привез, односно пергаментни лист у функцији повеза (корице) књиге (а. ј. 2-1, 3-1, 4-1, 5-1). Изворно, пергаменти представљају фрагменте богослужбених рукописних књига, односно рукописа римског права, те према садржају текста делимично одступају од осталих књига у Збирци. Ипак, они без сумње припадају Збирци с обзиром на то да представљају физичку целину са поменутим рачунским евиденцијама. У раритете спадају још два засебна пергаментна листа (а. ј. 6), који такође чине фрагменте богослужбеног рукописа. Они су уврштени у Збирку према сличности са осталим рукописним пергаментним листовима, и зато што са другим наведеним раритетима у Збирци, представљају архивску грађу која је пронађена у једној необележеној кутији у Архиву Војводине, 2015. године, као неевидентирана архивска грађа. Грађа је потом подвргнута опсежним анализама у земљи и иностранству, уз примену метода друштвених и природних наука (Видети: З. Стевановић, В. Башић, „Пут документа. Методе и резултати истраживања времена настанка најстаријих архивских докумената у Архиву Војводине”, Архив Војводине, Нови Сад 2016). Резултати су недвосмислено доказали да се ради о најстаријој архивској грађи Архива Војводине. Утврђено је да је време настанка рачунских евиденција на папиру 16. и 17. век, док су богослужбени рукописи и рукопис римског права, чији су фрагменти сачувани у виду пергаментних листова, настали у 14. и 15. веку, односно најстарији рукопис Бревијар у 12–13. веку. Фрагмент Бревијара је најстарији документ Збирке канцеларијских књига, уједно је најстарији документ у Архиву Војводине, и један од најстаријих докумената у свим архивима у Републици Србији. Раритетна архивска грађа која је садржана у Збирци канцеларијских књига представља јединствене (раритетне) примерке укупне рукописне баштине у установама заштите културних добара Републике Србије. |
||
| Допуне: | Могуће су додатне допуне. | ||
| Систем сређивања: | Збирка садржи 276 архивских јединица, које су смештене у 20 архивских кутија. | ||
| Услови доступности: | Слободан приступ уз поштовање законских одредби. | ||
| Услови објављивања или умножавања: | Одлука Архива | ||
| Језик и писмо архивске грађе: |
италијански (латиница), латински (латиница), мађарски (латиница), немачки (готица), српски (ћирилица), хебрејски (хебрејско писмо) |
||
| Информативна средства: |
Сумарни инвентар |
||
| Постојање и место чувања копија: | Копије не постоје. |