| Назив: | СЛОБОДНИ ВОЈНИ КОМУНИТЕТ ПЕТРОВАРАДИН | ||
| Сигнатура: | RS 002 F. 7 | ||
| Ниво описа: | ФОНД | ||
| Седиште: | ПЕТРОВАРАДИН | ||
| Распон грађе: | 1702-1918 | ||
| Датуми постојања творца: | 1702-1918 | ||
| Обим и носач записа јединице описа: | метара: 99,75, књига: 253, кутија: 843 | ||
| Назив/Име ствараоца(лаца): | СЛОБОДНИ ВОЈНИ КОМУНИТЕТ ПЕТРОВАРАДИН | ||
| Историјат творца: | Дворска коморска комисија је 1. јануара 1702. године усвојила Седамнаест тачака ослобођења које су поднели петроварадински становници. Усвајањем ових тачака становницима Петроварадина је било дозвољено да се конституишу у општину и оснују насеље градског типа – комунитет. Тако је Петроварадин постао коморска варош над којом је због значајних фортификација Тврђаве, војну власт али делимично, и даље имао петроварадински командант. Према Регуламенту од 29. јула 1747. године образоване су на пограничном славонском и сремском подручју уз реку Саву, три граничарске регименте: Петроварадинска, Бродска и Градишка. Оснивањем граничарских регименти на подручју Славоније повезао је барон Енгелсхофен, комесар за успостављање Славонско-сремске границе уређење двеју компанија (у Петроварадину и Земуну) слободних стрелаца у једну. У Петроварадину је 1748. године била основана Слободна стрељачка компанија (Frei Schützen Compagnie). Регуламент барона Енгелсхофена, потврдио је Дворски ратни савет 10. марта 1751. године. Тај правни акт састојао се од 21 члана, а односио се на дотадашњу коморску варош Петроварадин и мајуре који су му припадали. Према Регуламенту донетом 1. новембра 1787. године за преостала три војна комунитета: Петроварадин, Земун и Карловце, било је предвиђено да војни комунитети буду привредни центри, насељени трговцима и занатлијама, у којима ће се откупљивати и прерађивати пољопривредни производи граничара. Комунитети су након доношења Регуламента остали потчињени Славонској генералној команди. Регуламентом из 1787. године престала је да постоји Слободна стрељачка компанија, а Петроварадин је и фактички и формално добио статус комунитета, а његово уређење је било усклађено са уређењем других комунитета. Законом од 08.07.1871. године о уређењу градова у Војној граници Војни комунитет Петроварадин је прерастао у слободни град са проширеном општинском самоуправом, а у административном погледу имао је политичко-управну власт прве инстанце. |
||
| Историјат фонда/збирке: | Пренос целокупне архиве града Петроварадина из Градског начелства у Петроварадину у Државну архиву у Новом Саду извршен је на основу одобрења бана Дунавске бановине (II 1214/1929) и био је завршен у марту 1930. године (извештај Кириловића КБУ ДБ бр.49/1930 од 27.03. – налази се у наведеном предмету Ф.126.II 40393/1930.)
Архивски фонд број 7 Архива Војводине Слободни војни комунитет Петроварадин категорисан је као фонд од изузетног значаја. 1980. године започето је архивистичко сређивање фонда, да би се 2007. године приступило додатном сређивању архивске грађе у фонду. Циљ ревизије је да се грешке током првобитног сређивања фонда уклоне, као и да се фонду придружи накнадно примљена или пронађена архивска грађа која је саставни део фонда. Почетна документа фонда (1702 – 1788) су без икакве сигнатуре. За сређивање грађе до 1789. године тј. за списе где нису сачуване или уопште постојале деловодне књиге, грађа је сређивана хронолошки, у оквиру организационих јединица, односно тематских група. За сређивање грађе каснијих година, када је канцеларијско пословање уредно вођено и инвентарне књиге сачуване, сваки докуменат је доведен у поредак какав је имао у регистратури, тј. по регистратурском принципу. Сређивањем списа по регистратурским ознакама тј. по деловодним бројевима грађа је груписана је у: Урађен је сумарни инвентар списа и инвентарних књига. 2013. године објављена је прва свеска одабраних садржаја докумената из фонда број 7 и израђен је именски, географски, предметни и предметно-тематски регистар за период од 1702-1787. године. |
||
| Преузимање грађе: | Пренос архиве града Петроварадина из Градског начелства у Петроварадину у Државну архиву у Новом Саду извршен је на основу одобрења бана Дунавске бановине (II 1214/1929) 1930. године (извештај Кириловића КБУ ДБ бр.49/1930 од 27.03. – налази се у наведеном предмету Ф.126.II 40393/1930.) | ||
| Оквир и садржај: | Садржај грађе овог фонда чине: наредбе, уредбе и нацрти Магистрата, подаци о оснивању и унутрашњој организацији Слободног војног комунитета, изводи из записника са седница, избори и именовања чланова магистратске управе, нормативна акта о регулисању надлежности и задатака магистратске управе, записници са седница Магистрата, деобе и издавања у закуп магистратског земљишта и спорови у вези с тим, месечни извештаји о стању пољопривреде, спорови око разреза пореза и приреза, извештаји болница и подаци о организовању здравства, завршни рачуни и извештаји о организацији занатских и трговачких удружења, оснивање и делатност задужбина и др. | ||
| Допуне: | Према подацима из Записника о примопредаји архивске грађе (бр. II031.5-5/2-07, од 12.04.2007. године) фонд Слободни војни комунитет Петроварадин допуњен је списима из Историјског архива града Новог Сада, Петроварадин, Тврђава 7-9, за период од 1757-1871. године. Укупна количина преузете архивске грађе износила је 0.10 дужних метара. Фонд је 2014. године допуњен и архивским списима који су се налазили међу инвентарним књигама Петроварадинског комунитета, а састани су део фонда бр.7 у укупној дужини од 0.50 дужних метара. |
||
| Систем сређивања: | Архивска грађа фонда бр.7 сређена је према принципу провенијенције, тј. према првобитном поретку, односно сигнатурама исписаним на полеђини сваког предмета. Изузетак чине списи без сигнатуре и списи разврстани по тематским групама. Тематских група има укупно 67. Предмети који имају деловодни број груписани су у зависности од сигнатуре на полеђини и година којима припадају, у следеће групе: 1.Судски списи, 2.Економски списи, 3.Црквено-школски фонд и 4.Болнички фонд. Документа су углавном написана на немачком језику, готицом, а само мањи део грађе је написан на латинском језику. Списи су већим делом сачувани. Од научно информативних средстава израђени су сумарни инвентар, белешка о фонду и аналитички инвентар.Фонд је проглашен за културно добро и доступан је за коришћење. |
||
| Услови доступности: | Слободан приступ уз поштовање Закона о културним добрима РС, 1994. | ||
| Услови објављивања или умножавања: | Одлука Архива Војводине. | ||
| Језик и писмо архивске грађе: | немачки (готица), латински (латиница) | ||
| Физичке особине и технички захтеви: | Архивска грађа је на папиру. | ||
| Информативна средства: | Сумарни инвентар Историјска белешка Аналитички инвентар Геогрефски регистар Именски регистар Предметни регистар Водич кроз архивске фондове Архива Војводине, Нови Сад, 1999. Архивски фондови и збирке у архивима и архивским одељењима у СФРЈ, САП Војводина, Сремски Карловци, 1977. 29-80. |
||
| Постојање и место чувања оригинала: | Oригинали се чувају у Архиву Војводине, Ф.7 | ||
| Постојање и место чувања копија: | Нема копија. | ||
| Сродне јединице описа: | RS 002 F. 74 ЗАПОВЕДНИШТВО УТВРЂЕНОГ МЕСТА ПЕТРОВАРАДИН – НОВИ САД (ФОНД) RS 002 F. 406 ПЕТРОВАРАДИНСКИ ВОЈНИ СУД (ФОНД) |
||
| Сродне јединице описа ван архива: | Историјски архив Срем, Градско поглаварство Сремска Митровица 1765-1918 Историјски архив града Новог Сада, Ф. 21 Градско поглаварство Петроварадин (?-1918) |
||
| Напомена о објављивању: | Данијела Бранковић, Слободни војни комунитет Петроварадин (1702–1918). Петроварадински провизорат и Слободна стрељачка компанија (1702–1787), Каталог одабраних садржаја докумената из фонда број 7, Нови Сад 2013. |